Музеј jе jедноспратна зграда са каменим зидом, ограђеним двориштем и четири куле на угловима. У пространом дворишту налазили су се бунари, па jе Биљарда имала све одлике утврђеног замка. Током времена претрљела jе више радикалних измjена. Тек 1951. године, поводом стогодишњице Његошеве смрти, извршена jе реконструкциjа комплетног здања.
Враћен му jе аутентичан изглед, осим у диjелу гдjе су Аустриjанци током Првог свjетског рата подигли Рељеф. Поред тога што jе служила као резиденциjа Петра II Петровића Његоша, књаза Данила и краља Николе, у Биљарди су биле смjештене и многе државне институциjе.
Његошев музеj jе смjештен у биљарди, резиденциjи Петра II Петровића Његоша, саграђеноj 1838. године, у непосредноj близини Цетињског манастира, зграда jе добила име по билиjару, Његошевоj омиљеноj игри. План биљарде урадио jе руски дипломата Јегор Озерецковски.
У њоj jе стварао своjа грандиозна дjела, управљао државом и био домаћин познатим именима ондашње политичке и културне Европе.
У њоj jе jедно вриjеме радила његошева штампариjа, гимназиjа, богословиjа и, врло кратко, Дjевоjачки институт. Почетком XX виjека у њу се смjештаjу разна министарства. Ипак, Биљарда jе препознатљива по Његошу. У њоj jе стварао своjа грандиозна дjела, управљао државом и био домаћин познатим именима ондашње политичке и културне Европе. Данас jе Биљарда мjесто гдjе се може наjснажниjе доживjети у каквом времену и околностима jе стварао наjвећи црногорски пjесник. У билиjарскоj соби изложен jе његошев билиjар, по коме jе читаво здање добило име. Његошева биљежница и перо Аугуст Ороу, његош с пратњом, 1838., акварел, 52.8x69.2 цм Билиjарска сала (данашњи изглед) 38 Цетиње његошев музеj (Биљарда).
На стогодишњицу његошеве смрти, у Биљарди jе отворен мемориjални музеj, гдjе су изложени броjни предмети везани за његову личност и Црну Гору тог времена. Данас jе музеjска поставка смjештена на спрату овог здања, док се приземље користи за разне културне манифестациjе. У Биљарди су изложена наjстариjа издања његошевих дjела, оригинална писма и биљешке везане за њихово настаjање. Посебно мjесто заузима Горски виjенац, Његошево наjпознатиjе дjело, са свим издањима из XИX виjека и касниjим преводима на стране jезике.
Простор jе оплемењен умjетничким дjелима инспирисаним Његошевим ликом, чиjи су аутори били познати ликовни ствараоци: Jосип Томинц, Jохан Бес, Перо Почек, Иван Мештровић, Ристо Стиjовић... Корjените реформе политичког и економског живота, спроведене за вриjеме његошеве владавине, илустроване су оригиналним материjалом. Изложен jе дио оригиналног намjештаjа, владичански орнат, столица за одмарање и друго.
У поставци доминира богата библиотека у коjоj су, поред његових, смjештене и књиге владике Петра I. Фонд садржи књиге из различитих области друштвених наука: филозофиjе, историjе, књижевности, написаних на разним jезицима. У посебноj витрини изложен jе оригинални рукопис Горског виjенца (1847), његошево златно перо, дивит (мастионица) и неколико личних предмета. У поставци се налази и оружjе коjе jе Jосип Броз Тито поклонио Музеjу, у знак поштовања према личности и дjелу великог црногорског пjесника и државника.
