Црна Гора, Европа и свиjет славе 9. маj, датум коjи се обиљежава као Дан побjеде над фашизмом.
Девети маj обиљежава се и као Дан Европе, jер тог jе дана 1950. године министар спољних послова Француске Роберт Шуман обjавио декларациjу коjом jе позвао на успостављање новог поретка у коjем не би било мjеста за сукобе међу европским земљама. Данас, међутим, 76 година након званично проглашене побjеде, у свиjету се све чешће поставља питање да ли jе фашизам стварно и побиjеђен. То питање се поставља и у Црноj Гори.
Сва та питања, и код нас и у свиjету постављаjу се с правом, jер су на политичку сцену, фашистичке идеjе дошле посредством политичких партиjа коjе су побиjедиле на демократским изборима са jасним ставом борбе против модерног начина живота.
Сличне политичке програме имамо и данас, али добро увиjене у демократски плашт, уз jасне позиве да jе демократиjа неприкосновена и да се мора поштовати глас народа. Заговорници тих идеjа желе да ревитализуjу традиционалне тековине живота, а истовремено не увиђаjу да jе таj пут нова краjност, коjа врло личи на ону приjе 80 година, и самим тим нова опасност не само по нас него по читав свиjет.
Морамо бити свjесни да фашизам ниjе нестао тако што га jе народ презрео, а имао jе разлога, и одбацио, или неким грађанским отпором, демонстрациjама или побуном, већ jе воjно поражен у крвавом рату. Фашизам, односно његова манифестациjа у одређеном историjском периоду, jесте побиjеђен, међутим, многи теоретичари сматраjу да jе опасност коjу jе фашизам носио и даље присутна, jер се његови кориjени налазе у људскоj психологиjи и од тога jе скоро немогуће побjећи.
Нажалост и у Црноj Гори, хтjели то да признамо или не, у посљедњих неколико децениjа можемо препознати, што jе посебно поражаваjуће, елитистичке али и дубоко патриjахалне идеjе коjе желе, по сваку циjену да истакну доминациjу jедне врсте људи у нашем друштву. Те примjере смо имали у прошлости, до 30. августа прошле године, али и након тога, вjероватно као рефлексиjу приjашњег стања, али ништа мање опасне. Срећа jе да у Црноj Гори такве експанзионистичке намjере никако не могу бити остварене, али jош ниjесу ни заустављене.
Зато jе Анима – Центар за женско и мировно образовање, и ових дана упозорио да фашизам jош ниjе побиjеђен. У свом перформансу су подсjетили да фашизам ниjе побиjеђен и искориjењен и да гдjе год има мржње, неприjатељства или нетрпељивости према другима и другачиjима његова логика истраjава, гдjе год се индивидуална права и слободе ограничаваjу и крше он постоjи, гдjе год се производе жртвена jагњад над коjима ће фрустрирана већина искаљивати своj биjес или тражити сатисфакциjу на рачун туђе несреће он живи и jача.
-У нашем друштву расте степен забринутости за развоj економске и политичке ситуациjе у Црноj Гори након промjене власти, пандемиjе коронавируса и све jаче поларизациjе власти и опозициjе на темељима националне различитости. Опозициjа тражи неуралгичне тачке како би опструирала власт и изазвала кризу а власт све видљивиjе показуjе несналажења са изазовима коjи предстоjе. Национална хомогенизациjа на историjским траумама угрожава рационално функионисање људи. Супротставимо се на сваком мjесту производњи страха и мржње према онима коjи су другачиjи или другачиjе мисле. Важно jе да се сjетимо трагичних лекциjа из прошлости, злочина коjи су рађени у наше име, да преузмемо одговорност за будућност и сви будемо одговорни људи. Антифашизам jе донио Европи и овим просторима мир. Антифашизам мора бити темељна вриjедност Црне Горе. Антифашизам jе наш избор - кажу у Центру Анима.
– Фашистичке идеjе се засниваjу на веровању да су апсолутно вођство и владавина елите природни и пожељни. Људска бића се рађаjу с радикално различитим своjствима и способностима, што се испољава кроз чињеницу да се они с ретким квалитетом вођства, борбом успињу изнад оних коjи су способни да буду само следбеници. Фашисти су веровали да jе друштво, уопште узевши, друштво састављено од три врсте људи. Прво и наjважниjе, ту jе врховни, свевидећи вођа коjи поседуjе неупоредиви ауторитет – (Хеjвуд, 2005, стр 232).
Црна Гора то препознаjе зар не?
