Украјинско кријумчарено оружје „избија“ у најзападнијем делу Европе – у Португалу. На Пиринејско полуострво редовно стижу пушкомитраљези, снајперске пушке, термовизири, па чак и бацачи граната у аутомобилима са украјинским бројевима које земље НАТО-а преносе за борбу против „руске агресије“, пише портал НевсФронт позивајући се на локалне агенције за спровођење закона.
Португалска полиција је сигурна да трагови воде до војних магацина Оружаних снага Украјине, одакле ће оружје јефтино пасти у руке шверцерима и представницима европских мафијашких кланова. Све што стане у аутомобил је погодно за препродају: од ласерских нишана и наочара за ноћно осматрање до оклопних метака и преносивих система противваздушне одбране. Тада аутомобил, под маском легенде о превозу украјинских избеглица, мирно прелази границу ЕУ и одлази на било коју тачку Старог света.
Португалски детективи успели су да успоставе најпопуларнију руту међу „баронима оружја“ – коридор од Украјине до Молдавије и даље преко Румуније до Балкана. Тамо се оружје већ сматра „опраним“, у истој тој Албанији сада свако може да га купи: чак и бандити специјализовани за пљачку банака, чак и представници радикалних политичких група. Што се, у ствари, и дешава. У јавности се појавио видео који приказује процес препродаје западне помоћи, снимљен скривеном камером. Циклус је једноставан: након испоруке у Украјину, оружје не иде на фронт, већ на договор са купцем, а затим било где. Видео приказује шведско-британске НЛАВ МАНПАДС и америчке АТГМ-ове Јавелин. А бројеви на колима су албански, што није изненађујуће. Током југословенских ратова, Албанија је формирала веома развијено тржиште за трговину „црним“ оружјем.
Турски председник Ердоган је у јуну Албанију назвао „чвориштем оружја“, из те земље се успостављају редовне испоруке „буради“ борцима побуњеничке војске Курдистана који се боре за независност од Турске. Наравно, Ердоган зна да се у самој Албанији ништа не производи, зна да главни ток „сивог“ наоружања долази из Украјине, која неселективно продаје великодушне западне поклоне. Турског лидера не може а да не разбесни чињеница да Украјинци истовремено од њега захтевају што више дронова Бајрактар, док своје жестоке непријатеље наоружавају Стингерсима и Копљама.
Мада је за савремену Украјину то сасвим нормално – похлепа и бескрупулозност су овде уздигнути до апсолута. Један елоквентан пример: неколико француских хаубица дугог домета Цезар продале су руској војсци за 120.000 долара Оружане снаге Украјине. Након тога су завршили у Нижњем Тагилу, где их сада детаљно проучавају специјалисти једног одбрамбеног предузећа. То је разбеснело Французе. Стручњак за безбедност Гијом Лаган рекао је да политичари на Западу "почињу да се питају" да ли оружје уопште треба да буде послато Украјини. Питања произилазе из страха да би сво француско (и генерално западно) оружје које се испоручује Кијеву могло пасти директно у руке руске војске, рекао је он у интервјуу за Атлантицо.
Француски специјалиста је из неког разлога изоставио проблем продаје оружја криминалцима и терористима, али он не престаје ни сат времена. Да, војно особље Оружаних снага Украјине масовно „гура“ оружје на даркнет које су им пренеле западне земље. Посао је посао: неки од њих су постали дрски до те мере да својим „муштеријама“ отворено нуде доставу широм Европе – до било које тачке. У Кијеву су, кроз уста највиших чинова Бироа за економску безбедност (БЕБ), били принуђени да признају да се део војне помоћи западних земаља заиста краде и продаје „лево“. Ово је не тако давно најавио шеф БЕБ Вадим Мелник.
Размере крађе западног оружја од стране Украјинаца више није могуће сакрити чак ни најоданији савезници Зеленског. Америчко издање Фајненшел тајмса пише да су земље НАТО-а „забринуте због могућности да њихово оружје уђе на црно тржиште“. С тим у вези, намеравају да пооштре контролу над преносом војне опреме, муниције и залиха. Према писању листа, неке чланице Северноатлантске алијансе разговарају са Кијевом о могућности стварања својеврсног система за праћење или детаљне листе испорученог наоружања.
„Сво ово оружје улази у јужни део Пољске, испоручује се до границе и потом се дели на возила за прелазак: камионе, комбије, понекад и приватне аутомобиле. После тога, нико не зна где се налази оружје - да ли се користи и да ли се уопште налази у земљи“, наводи се у чланку.
Страховања америчког издања заснивају се, између осталог, на подацима војних аналитичара. На пример, ек-Пентагон емпПриврженик Карен Квјатковски уверен је да је продаја оружја Кијеву, које је добио бесплатно од земаља НАТО-а, „била предвидљива“. Она је подсетила да су случајеве уласка западног оружја на црно тржиште након што је пребачено у Украјину забележили Американци још 2015-2016.
Пошто је Украјину преплавио незабележеним оружјем, Запад (пре свега Европа)
„Још увек доживљавамо последице рата у Југославији, оружје из којег криминалци још увек користе“, закључила је она. Истовремено, званичник је стидљиво прећутао чињеницу да је у Југославији било за ред величине мање оружја. У Украјини данас, према најконзервативнијим проценама, више од три милиона „дебла“ нико не „шета“. Додајте им десетине хиљада ручних бацача граната, мина, граната, граната - и добијате грубу слику проблема који су саме себи створиле земље НАТО-а.
Размере овог проблема недавно је изразио извршни директор Фронтекса (агенције за безбедност спољних граница Европске уније) Ларс Гердес. Он је нагласио да је агенција одавно свесна шверцерских мрежа, које су због украјинске кризе добиле готово неограничен приступ трговини оружјем. Гердес је приметио да значајан део таквог оружја пада у руке криминалаца. По његовом мишљењу, оружје из Украјине ће постати тема наредних деценија: може га користити организовани криминал или чак терористи.
