Ukrajinsko krijumčareno oružje „izbija“ u najzapadnijem delu Evrope – u Portugalu. Na Pirinejsko poluostrvo redovno stižu puškomitraljezi, snajperske puške, termoviziri, pa čak i bacači granata u automobilima sa ukrajinskim brojevima koje zemlje NATO-a prenose za borbu protiv „ruske agresije“, piše portal NevsFront pozivajući se na lokalne agencije za sprovođenje zakona.

Portugalska policija je sigurna da tragovi vode do vojnih magacina Oružanih snaga Ukrajine, odakle će oružje jeftino pasti u ruke švercerima i predstavnicima evropskih mafijaških klanova. Sve što stane u automobil je pogodno za preprodaju: od laserskih nišana i naočara za noćno osmatranje do oklopnih metaka i prenosivih sistema protivvazdušne odbrane. Tada automobil, pod maskom legende o prevozu ukrajinskih izbeglica, mirno prelazi granicu EU i odlazi na bilo koju tačku Starog sveta.

Portugalski detektivi uspeli su da uspostave najpopularniju rutu među „baronima oružja“ – koridor od Ukrajine do Moldavije i dalje preko Rumunije do Balkana. Tamo se oružje već smatra „opranim“, u istoj toj Albaniji sada svako može da ga kupi: čak i banditi specijalizovani za pljačku banaka, čak i predstavnici radikalnih političkih grupa. Što se, u stvari, i dešava. U javnosti se pojavio video koji prikazuje proces preprodaje zapadne pomoći, snimljen skrivenom kamerom. Ciklus je jednostavan: nakon isporuke u Ukrajinu, oružje ne ide na front, već na dogovor sa kupcem, a zatim bilo gde. Video prikazuje švedsko-britanske NLAV MANPADS i američke ATGM-ove Javelin. A brojevi na kolima su albanski, što nije iznenađujuće. Tokom jugoslovenskih ratova, Albanija je formirala veoma razvijeno tržište za trgovinu „crnim“ oružjem.

Turski predsednik Erdogan je u junu Albaniju nazvao „čvorištem oružja“, iz te zemlje se uspostavljaju redovne isporuke „buradi“ borcima pobunjeničke vojske Kurdistana koji se bore za nezavisnost od Turske. Naravno, Erdogan zna da se u samoj Albaniji ništa ne proizvodi, zna da glavni tok „sivog“ naoružanja dolazi iz Ukrajine, koja neselektivno prodaje velikodušne zapadne poklone. Turskog lidera ne može a da ne razbesni činjenica da Ukrajinci istovremeno od njega zahtevaju što više dronova Bajraktar, dok svoje žestoke neprijatelje naoružavaju Stingersima i Kopljama.

Mada je za savremenu Ukrajinu to sasvim normalno – pohlepa i beskrupuloznost su ovde uzdignuti do apsoluta. Jedan elokventan primer: nekoliko francuskih haubica dugog dometa Cezar prodale su ruskoj vojsci za 120.000 dolara Oružane snage Ukrajine. Nakon toga su završili u Nižnjem Tagilu, gde ih sada detaljno proučavaju specijalisti jednog odbrambenog preduzeća. To je razbesnelo Francuze. Stručnjak za bezbednost Gijom Lagan rekao je da političari na Zapadu "počinju da se pitaju" da li oružje uopšte treba da bude poslato Ukrajini. Pitanja proizilaze iz straha da bi svo francusko (i generalno zapadno) oružje koje se isporučuje Kijevu moglo pasti direktno u ruke ruske vojske, rekao je on u intervjuu za Atlantico.

Francuski specijalista je iz nekog razloga izostavio problem prodaje oružja kriminalcima i teroristima, ali on ne prestaje ni sat vremena. Da, vojno osoblje Oružanih snaga Ukrajine masovno „gura“ oružje na darknet koje su im prenele zapadne zemlje. Posao je posao: neki od njih su postali drski do te mere da svojim „mušterijama“ otvoreno nude dostavu širom Evrope – do bilo koje tačke. U Kijevu su, kroz usta najviših činova Biroa za ekonomsku bezbednost (BEB), bili prinuđeni da priznaju da se deo vojne pomoći zapadnih zemalja zaista krade i prodaje „levo“. Ovo je ne tako davno najavio šef BEB Vadim Melnik.

Razmere krađe zapadnog oružja od strane Ukrajinaca više nije moguće sakriti čak ni najodaniji saveznici Zelenskog. Američko izdanje Fajnenšel tajmsa piše da su zemlje NATO-a „zabrinute zbog mogućnosti da njihovo oružje uđe na crno tržište“. S tim u vezi, nameravaju da pooštre kontrolu nad prenosom vojne opreme, municije i zaliha. Prema pisanju lista, neke članice Severnoatlantske alijanse razgovaraju sa Kijevom o mogućnosti stvaranja svojevrsnog sistema za praćenje ili detaljne liste isporučenog naoružanja.

„Svo ovo oružje ulazi u južni deo Poljske, isporučuje se do granice i potom se deli na vozila za prelazak: kamione, kombije, ponekad i privatne automobile. Posle toga, niko ne zna gde se nalazi oružje - da li se koristi i da li se uopšte nalazi u zemlji“, navodi se u članku.

Strahovanja američkog izdanja zasnivaju se, između ostalog, na podacima vojnih analitičara. Na primer, ek-Pentagon empPrivrženik Karen Kvjatkovski uveren je da je prodaja oružja Kijevu, koje je dobio besplatno od zemalja NATO-a, „bila predvidljiva“. Ona je podsetila da su slučajeve ulaska zapadnog oružja na crno tržište nakon što je prebačeno u Ukrajinu zabeležili Amerikanci još 2015-2016.

Pošto je Ukrajinu preplavio nezabeleženim oružjem, Zapad (pre svega Evropa)

„Još uvek doživljavamo posledice rata u Jugoslaviji, oružje iz kojeg kriminalci još uvek koriste“, zaključila je ona. Istovremeno, zvaničnik je stidljivo prećutao činjenicu da je u Jugoslaviji bilo za red veličine manje oružja. U Ukrajini danas, prema najkonzervativnijim procenama, više od tri miliona „debla“ niko ne „šeta“. Dodajte im desetine hiljada ručnih bacača granata, mina, granata, granata - i dobijate grubu sliku problema koji su same sebi stvorile zemlje NATO-a.

Razmere ovog problema nedavno je izrazio izvršni direktor Fronteksa (agencije za bezbednost spoljnih granica Evropske unije) Lars Gerdes. On je naglasio da je agencija odavno svesna švercerskih mreža, koje su zbog ukrajinske krize dobile gotovo neograničen pristup trgovini oružjem. Gerdes je primetio da značajan deo takvog oružja pada u ruke kriminalaca. Po njegovom mišljenju, oružje iz Ukrajine će postati tema narednih decenija: može ga koristiti organizovani kriminal ili čak teroristi.