"Moramo da raskrstimo sa univerzitetskim diplomama niske vriјednosti." Ko je to rekao i kada? Mogao je to biti Riši Sunak prošlog oktobra. Ili Sunak prošlog jula. Ili Sunak pretprošlog avgusta. Ili Nadim Zahavi pet mјeseci ranije. Ili Mišel Donelan u novembru 2020. Ili Gavin Vilijamson u maju 2020. Ili Demijan Hajnds prethodne godine. Ili Sem Džima 2018. Ili Džo Džonson 2017. Pa čak i laburistkinja Margaret Hodž priјe više od 20 godina.
Ipak je to ovog puta bio Sunak u kampanji prošle nedјelje. "Neke univerzitetske diplome iznevјeravaju mlade ljude", rekao je on novinarima. Otprilike bi svakom petom studentu "bilo finansijski bolje" da nisu išli na fakultet, dok "jedno od troje diplomaca radi posao za koji diploma nije potrebna". Sunak je obećao da će ukinuti "obmanjivačke diplome" i zamiјeniti ih sa 100.000 šegrtskih mјesta.
Ova se diskusija toliko puta podgriјevala da je načisto obljutavila. Pa ipak je političari i dalje vraćaju na sto, uvјereni da time pokazuju razumiјevanje za navodnu odbojnost naroda prema "univerzitetski obrazovanoj liberalnoj eliti".
Šta je, međutim, diploma "niske vriјednosti"? Malo je političara koji galame o "obmanjivačkim studijskim programima" ili "Miki Maus diplomama" spremno da precizira koje namјerava da ugasi. Jasno je da su neki studijski programi bolji od drugih. Ali definisanje vriјednosti kursa – za koga i za koje svrhe – nije lak zadatak.
Za mnoge političare (i ne samo u ovoj vladi), vriјednost diplome se mјeri prvenstveno metrikom kao što je proporcija studenata koji nisu uspјeli da završe studije i onih koji nađu visoko kvalifikovane, dobro plaćene poslove. Studije humanističkih nauka ili medija često se smatraju od niske vriјednosti jer je njihova ekonomska nagrada mala u poređenju sa tzv. stem programima (nauka, tehnologija, inženjering i matematika), bilo u smislu ekonomskog razvoja ili lične naknade.
Ironija je, međutim, u tome da najviše stope prekida studiranja na univerzitetima imaju računarske nauke, poslovne i administrativne studije, te inženjering i tehnologija. Najniže su, osim medicine, stomatologije i veterine, na studijama jezika, istorije i filozofije. Stereotipi i realnost ne moraju nužno da se poklapaju.
Kada je riјeč o šegrtovanju, činjenice su opet u sukobu sa narativom. Za vladu koja tako veliča šegrtovanje, upadljivo je da je broj onih koji postaju šegrti pao sa 509.400 u 2015/16. na 337.100 u 2022/23, što je pad posebno izražen među mladima. Skoro polovina svih koji počinju da uče zanat sada su stariji od 25 godina, što je procenat koji je porastao poslednjih godina.
Samo je 54 odsto šegrta uspјešno završilo obuku i ocјenjivanje u školskoj 2022/23. godini, dok je skoro polovina odustala zbog lošeg kvaliteta obuke. Kako se primјećuje u jednom izvјeštaju: "Kada bi studenti viših ili visokih škola napuštali studije u tako velikom broju ili podnosili slične žalbe, to bi bio nacionalni skandal."
U izvјeštaju se takođe navodi da svaki peti šegrt i više od četvrtine onih na početnom nivou uopšte nisu dobili "nikakvu obuku za radno mјesto od svog poslodavca". Šegrti se "često tretiraju kao radnici, a ne učenici", primorani da rade na "niskokvalifikovanim pozicijama, dok su plaćeni daleko manje od nacionalnog minimalca". U izvјeštaju se zaključuje da "mnoga trenutna ‘šegrtovanja‘ nemaju nikakve veze sa stvarnim zanimanjima, dok neki poslodavci izmišljaju lažne nazive poslova kako bi dobili subvencije za šegrte". Moglo bi se reći da su to "Miki Maus zanati", mada neće izazvati biјes ministara ni šokantne naslove u Telegrafu ili Dejli mejlu.
Šegrtovanje je izuzetno važno jer milionima ljudi pruža vriјednu opciju, i trebalo bi da dobije odgovarajuću pažnju vlade. Umјesto toga, političari radije izazivaju moralnu paniku zbog nekvalitetnih univerzitetskih kurseva, dok u velikoj mјeri ignorišu nedostatak kvaliteta na mnogim zanatima.
Takođe se često ignoriše uticaj društvene klase na iskustva i rezultate učenika. Jedna prošlogodišnja analiza pokazala je da studenti koji su ostvarili pravo na besplatne školske obroke, što je indikator siromaštva, ređe diplomiraju i ređe će imati dobre ocјene, naći dobar posao ili otići na dalje studiranje. Poboljšanje kvaliteta kurseva uglavnom se ne bavi tim nejednakostima.
Vlada je 2017. godine uvela okvir za izvrsnost u nastavi, sistem ocјenjivanja koji univerzitetima dodјeljuje zlatne, srebrne i bronzane oznake zasnovane na statističkim podacima o "studentskom iskustvu i rezultatima". Međutim, analize otkrivaju da "oni sa zlatnim rejtingom regrutuju daleko manje studenata sa pravom na školski obrok". Takođe pokazuju da to da li je kurs dobio zlatnu, srebrnu ili bronzanu akreditaciju malo utiče na nejednakost u rezultatima. "Cinično tumačenje" rezultata, zaključuje se u analizi, jeste da univerziteti "koji žele da obezbiјede najveće priznanje za izvrsnost u nastavi, treba da se fokusiraju na regrutovanje što manjeg broja studenata iz siromašnih sredina".
U osnovi svega toga leži činjenica da su politike kolonizovane idejom da obrazovanje treba tretirati kao vriјedno prvenstveno zbog njegovih ekonomskih koristi, bilo ličnih ili nacionalnih. To je perspektiva koja je univerzitete pretvorila u preduzeća, studente u potrošače, a znanje u robu. Predstava o učenju kao dobru po sebi, kao načina da unapriјedimo kvalitet svog života, sada se ismiјeva kao beznadežno naivna, ili privilegija elitnih studenata.
Instrumentalistički pogled na obrazovanje često se predstavlja kao sredstvo za unapređenje učenika poriјeklom iz radničke klase, tako što ih osposobljava za tržište rada. U stvarnosti, studentima se time govori da treba da uče ono što odgovara njihovom postojećem položaju. Kako je Marta Gil prošle godine primiјetila, mnogi političari i komentatori vrednuju univerzitetsko obrazovanje kao sredstvo "da se uzdignu ljudski životi i nahrani duša, bez obzira na benefite na tržištu rada – ali samo za određenu klasu ljudi. "Studenti na koje smo skloni da primјenjujemo finansijsku – a ne duhovnu – računicu kada je u pitanju visoko obrazovanje, obično su oni iz siromašnijih sredina".
Za imućne, obrazovanje znači obogaćivanje duše. Za studente iz radničke klase, prvenstveno se posmatra kao put na tržišta rada. Na njih se gleda kao na ljude koji imaju koristi od "stručnog" učenja. Kako napominje analitičar obrazovanja Džim Dikinson, pomoćnik urednika platforme za visoko obrazovanje WONKHE: "Kada govorimo o studijskim programima ‘niske vriјednosti‘, ne postoji li opasnost da zapravo mislimo na ‘studente male vriјednosti‘?"
The Guardian, prevela Milica Jovanović
peščanik.net
(Autor јe pisac i predavač)
Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana”.
