Ovih 6,1 milion kilometara od površine Sunca možda ne zvuče tako blizu.

- Udaljeni smo 150 miliona kilometara od Sunca, pa ako stavim Sunce i Zemlju na jedan metar jedno od drugog, solarna sonda ‘Parker‘ je četiri centimetra od Sunca – tako da je to blizu -objašnjava dr Nikol Foks, direktorka za naučni razvoj u Nasi.

Sonda će morati da izdrži temperature od 1.400 stepeni Celzijusa i zračenje koje bi moglo da ošteti elektroniku na brodu.

Zaštićena je štitom od ugljeničnog kompozita debljine 11,5 centimetara, ali taktika svemirske letjelice, koja je na misiji još od 2018. godine, je da brzo ulazi i izlazi.

U stvari, kretaće se brže od bilo kog objekta koji je napravio čovjek, jureći brzinom od 692.000 kilometara na sat, što je ekvivalent letjenju od Londona do Njujorka za manje od 30 sekundi.

Sonda će biti van komunikacije nekoliko dana tokom ovog vrelog preleta i naučnici će čekati signal, koji se očekuje 27. decembra, da vide da li je preživjela.

Astronomi i astrofizičari se nadaju da će dok svemirska letjelica prolazi kroz spoljašnju atmosferu naše zvijezde – njenu koronu – riješiti dugotrajnu misteriju.

- Korona je zaista vruća, a mi nemamo pojma zašto - objašnjava astronom dr Dženifer Milard.

- Površina Sunca je oko 6.000 stepeni Celzijusa, ali korona, ova slaba spoljna atmosfera koju možemo da vidimo tokom pomračenja Sunca, dostiže milione stepeni – a dalje je od Sunca. Pa kako ta atmosfera postaje toplija?

Misija bi takođe trebalo da pomogne naučnicima da bolje razumiju solarni vjetar – stalni tok naelektrisanih čestica koje izbijaju iz korone. Kada ove čestice stupe u interakciju sa magnetnim poljem Zemlje, nebo se osvjetljava blistavim aurorama.

Ali ovo takozvano svemirsko vrijeme takođe može da izazove probleme, kvareći električne mreže, elektroniku i komunikacione sisteme.

- Razumijevanje Sunca, njegove aktivnosti, svemirskog vremena, solarnog vetra je toliko važno za naš svakodnevni život na Zemlji - ističe dr Milard.