Православни вјерници данас прослављају Сабор Светог Архангела Михаила, у народу познатији као Аранђеловдан.

Празник је установљен још у четвртом вијеку нове ере, а у Црној Гори је једна од најчешћих крсних слава, посебно у Васојевићима гдје је проглашена за племенску славу. 

Аранђеловдан је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестјелесних сила добра које су учествовале у стварању свијета. Сматра се чуварем православне вјере и борцем против јереси.

Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.

Његов култ настао је у 3. вијеку и развио се најприје у Фригији. Kао празник, Аранђеловдан је установљен вијек касније, у вријеме Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.

Kао крсну славу, Аранђеловдан су славили Цар Душан Силни, Стефан Немања и његови синови. Такође, ово је слава Саборне цркве у Београду.

По бројности свечара празник Светог Михаила је на другом мјесту слава код Срба, иза Никољдана.