Српска православна црква и вјерници славе зимски Крстовдан, празник уочи Богојављења, који се слави као успомена на прве Хришћане и када се строго пости. По предању, данас се укрштају вјетрови.
Данашњи, зимски Крстовдан, слави се као успомена на прве хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповиједи.
Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у ријеци Јордану.
Јесењи Крстовдан, 27. септембра по новом календару, обиљежава успомену на проналажење Часног Крста на Голготи на којем је разапет син Божији.
На овај дан, послије литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сјутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на ријекама и другим отвореним мјестима.
Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедјељак до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недјељу, пост је разријешен на уље.
Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
У нашем народу вјерује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.
Шта према вјеровањима и обичајима треба да урадите
Према народним обичајима у неким дјеловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
Пости се строго, први пут послије Божића, јер је до овог дана било разрјешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: "Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости".
По народном предсказивању времена, који вјетар дува на Крстовдан, тај вјетар ће најчешће дувати током године.
У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест мјесеци године која долази, па какво је вријеме ког дана такво ће бити у мјесецу који том дану одговара по редосљеду.
На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и - спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сјутрадан, на Богојављење.
