Православни вјерници данас обиљежавају празник Цвијети који симболизује дан када је Исус Христос, јашући на магарцу, ушао у Јерусалим. Цвијети се славе последњег дана шесте недјеље Часног поста, седмицу пред Васкрс.

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сјутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недјеље Великог поста и недјељу дана пред Васкрс.

Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана прије Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.

Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: “Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати”. Ученици урадише како им је Христос заповиједио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.

Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, други су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: “Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!” Али Исус је цијелим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: “О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и дјецу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао вријеме у које си похођен”.

Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму бјеше сакупило свијета из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: “Ко је то?”, а из гомиле народа одговорише: “Исус, пророк из Назарета Галилејског”. Потом Христос уђе у храм, гдје су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцијели. Међу народом и дјецом завлада велико одушевљење, те му клицаху: “Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!” Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: “Чујеш ли то што ови говоре?”, нашта им он одговори: “Зар нисте никада читали: из уста мале дјеце и одојчади, начинио си себи хвалу”.

Цијелог дана је Исус Христос држао проповједи у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.

Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља како Христос јаше на магарету, а прате Га ученици, док народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.