МАТИЈА

Код нас,

кад се само

Матија каже,

зна се

на кога се мисли,

на Богојављење,

на Светог Саву,

на Тројеручицу,

на Српску славу,

на Круну,

на Косово,

на Његоша

и на Ловћен,

али и на то

што нам

један чоек рече,

на ћерологију,

на српска

кумоубиства,

на Покајнице,

на наше успоне

и падове,

на Царску Русију,

на Романове,

на сузу песникову,

на Дучића, Шантића,

на Кочића,

на Мила - Немила,

на бесплатног Црногорца,

на цара Душана

и Косовског Лазара,

и патријарха Павла,

скромност и похвала,

на Његошеву

искру у камену,

на гусле,

на Амфилохија,

који пре њега оде,

да му у Господа

место приправи

.