Митрополит Амфилохије је био велика луча у тами Црне Горе, навео је у интервјуу за "Новости" књижевник Милутин Мићовић.
Он је издао књигу "Луче у тами Црне Горе" у издању СKЗ (Београд) Епархије будимљанско-никшићке и Српског националног савјета из Подгорице, уз подршку Министарства културе Србије, ново је осветљавање Црне Горе изнутра.
У књизи је неколико текстовао посветио и блаженопочившем митрополиту Амфилохију.
- Kао владика, мислилац и пјесник, сусрео се такорећи непосредно са великим међу пјесницима, Његошем. Брига за Црну Гору похарану братским сукобима, висина ума и стална жеђ и глад за живим Богом, било је оно што их по карактеру повезује. У последњим деценијама највише је цитирао Његоша, написао његово житије, и врло значајне текстове пјеснику "Луче" и Ловћенском тајновидцу. Митрополит Амфилохије је био унутрашњи, пламени стуб Црне Горе. Говорио је да Црној Гори нема мира док се Његошева капела не врати на Ловћен - казао је Мићовић.
Како је навео, то што је капела стајала у грбу комунистичке Црне Горе, било је истовремено и обмана и наружена истина.
- Истина, јер у свјести народа који памти, она увијек тамо стоји. Његош је тамо поставио, да Црну Гору веже с небом. Дакле, она тамо увијек и стоји, јер је тако Његош осмислио, као што је осмислио и своје књиге, која се могу цијепати и бацати у ватру, али се не могу уништити. С друге стране, то је и била (визуелна) обмана, да се умањи стварни отпор народа, и културног свијета због њеног вандалског рушења - рекао је он.
Према његовим ријечима, дивљачким рушењем капеле на Ловћену и постављањем Мештровићевог музолеја, остварена је замисао окупатора, да се на врху Ловћена, на "крову Црне Горе и српства", постави неки други симбол.
- Тај план је започет да се остварује још током Првог свјетског рата, када је први пут капела бомбардована од стране окупаторске аустроугарске војске, с циљем да се на мјесто Његошеве капеле постави громадни споменик Фрањи Јосифу. Тада је и започео тај амбициозни покушај преокрета носећих симбола Црне Горе. Но, пошто Велики рат није окончан како је планирао окупатор, западна (католичка) варијанта комунизма, нашла је рјешење, да се мјесто обновљене Његошеве црквице, постави громадни Мештровићев маузолеј, који треба да преосмисли Црну Гору и Његошево дјело - навео је он.
Као рођени брат митрополита Јоаникија оцијенио је да су догађаји око устоличења показали стварно стање у Црној Гори.
- Ти догађаји су показали стварно стање у Црној Гори. Доиста, то је био судар таме и свјетлости. Није се боље могла Црна Гора представити пред собом и пред свијетом. Видјели сте ту амбицију тамних сила, организованих челницима бивше власти, који су хтјели да онемогуће законито устоличење законитог митрополита на историјском мјесту. Ту је вјерно показана слика унутрашње сукобљености Црне Горе, али и то, да је тај сукоб главни производ бивше антисрпске државне власти. Но видјело се, на срећу, и гдје је главнина црногорског народа, обасјаног Његошевом лучом. Дочек патријарха у Подгорици био је за памћење. Зар и то није дјело луча у тами Црне Горе - упитао је Мићовић.