Митрополит црногорско-приморски Јоаникије данас, на дан Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридскога, слупредстојао је евхаристијским сабрањем у Цетињском манастиру.
- Прослава Светог великомученика Пантелејмона у Црној Гори има вјековни спомен јер је је он предводник, уз Светог великомученика Георгија и Светога Димитрија, бројних хришћана који су пострадали за вјеру у вријеме римског царства - казао је у својој бесједи протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, након прочитане јеванђељске перикопе. Нагласио је да су молитвене прославе – славе, за нас који се зовемо хришћанима и који хоћемо да живимо хришћански животом, неки параметар, образац који нас подсјећа на основни темељ нашег хришћанског опредјељења и разлоге зашто у овом свијету живимо онако како живимо.
Перовић се у бесједи посебно осврнуо на страдање хришћана у прва три вијека у римском царству. Он је наводећи примјере искушења са којим се људи свакога дана сријећу казао да је то борба и мучеништво са којима треба свакога дана да се изборимо. По његовим ријечима страдање наше душе и срца је одолети свим тим искушењима и ићи правим Божјим путем.
Подсјећајући да данас поред Светог великомученика Пантелејмона, прослављамо и Светог Климента Охридскога, казао је да се све оно што се збило у грчко-римском свијету од Христовог рођења па наредних хиљаду година, прелило у овај наш словенски свијет, благодарећи труду словенских просветитеља Кирила и Методија, а онда и њихових ученика: Климента и Наума…
Посебно је нагласио да ћирилицу славимо зато што нема ствари коју су нам преци оставили вриједне поштовања а да није написана на том писму, почевши од Литургије преписане и молитава црквених, преко дијела која су направили они најписменији међу нама.
“Свети Петар Цетињски, чијем ћивоту овдје прилазимо, писао је на ћирилици и оставио дјело на ћирилици, као и његов синовац Његош и сви који су овдје народ водили у име науке за коју је живот дао Свети Пантелејмон. Сви су писали тим писмом. Ми нијесмо ту да обоготварамо било шта, па ни неко писмо, али треба имати поштовање према начину, према обрасцу на који је до нас стигла Божија наука јер без ње нам нема спасења. Без ње све у животу да ти Бог да ништа неће ваљати него ће ти велики терет направити и нећеш бити способан да живиш овај живот. А са том науком човјек може и са врло мало. Господу Богу који нам је дао ту науке и ове свете људе нека је слава и хвала у вјекове вјекова, амин”, закључио је у својој бесједи протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије.
(Митрополија)
