Митрополит црногорско-приморски Јоаникије казао је да би волио да му неко објасни у чему је његова одговорност у свему лошем што се десило на Цетињу. Он је, током гостовања на РТЦГ, казао да је Црква учинила све да не дође до крвопролића на Цетињу, те да Цетињски манастир припада Митрополији. Истакао је да ће доћи вријеме када ће се градити капела на Ловћену, а поручио је и да се не мијеша у политику, те да  је предсједник Мило Ђукановић више пута прекршио Устав.

 - Ми смо учинили све да не дође до братског крвопролића - навео је он гостујући у емисији Аргументи на РТЦГ. 

Навео је и да је предсједник Црне Горе МилоЂукановић много пута прекршио Устав.

Митрополит је казао и да преко 90 одсто Цетињана није правило проблем, и навео да има сигурне податке о томе од надлежних служби.

- Ја сам десет година службовао на Цетињу, хиротонисан сам у Цетињског манастиру и добро знам Цетиње, боље него предсједник Црне Горе. Ја редовно служим у Цетињском манстиру, комуницирам са људима, не бјежим ни од кога.. Желим да се тензије спусте, ако сам крив, ту сам - истакао је он.

Казао је да не може лако заборавити Милу Ђукановићу шта је све учинио на штету СПЦ.

 - Ја поштујем предсједника, ако је Црква одвојена од државе, то треба поштовати и ја то поштујем. Никакав проблем није, ако има наде да спустимо тензије. Ђукановић говори да смо ми руска инсталација, и упућује најгрубље ствари о нама. Ми нисмо ничија инсталација - јасан је Митрополит Јоаникије.

Поштује, како је додао, свако национално опредјељење.

- Према Црногорцима који кажу да нису Срби односићу се са поштовањем. Ја имам своје мишљење којег се држим и осјећам се као и своји преци. У доба краља Николе на државном нивоу званична дефиниција је била да су православни у Црној Гори по народности Срби, а по државности Црногорци - истакао је он.

Како је истакао кад је преписивање манастира на Пријестоницу је незаконита ствар

 - Власништво Цетињског манастира је потпуно јасно, Цетињски манастир припада Цркви и Митрополији. Нико не може да одузме никоме имовину, извршен је тај препис, направљена је грешка, тражили смо исправку. Оставимо питање власништва судовима - додао је он.

Навео је и да је за државу споран препис Манастира на Пријестоницу. 

- Пријестоница је сада довела 5.000 власника имовине на том подручју, да свако ко није исправио ту грешку покреће процедуре да би људи вратили своја имања - додао је он.

Темељни уговор

 - Црна Гора је потписала уговоре са исламском, католичком, јеврејском заједницом. Са нама нико није разговарао, то је било чудно. Ми смо покренули иницијативу са претходним властима, није било разумјевања раније. Није назив цркве био једна од тачака спотицања. Име је било СПЦ, односно епархије, онда у даљем тексту Православна црква. Нема тог назива ни у Уставу Цркве, тамо је СПЦ и њене епархије - додао је он.

Митрополит је навео да су људи из бивше власти очекивали да се црква одвоји и да промијени назив.

- Митрополија не може да обрише светосавску историју и свој идентитет. Митрополит је дужан да његује и поштује канонску јурисдикцију. Овдје је јуристикција тотално јасна - казао је.

Митрополит је нагласио да је отац Гојко Перовић један од бољих теолога у Црној Гори.

 - Нико није укидао титулу архиепископа, укинут је Епископски савјет, који је стваран по потреби, и тамо гдје има потребе да постоји, постојаће. Вјековна је пракса да се епископи једне области састају и да доносе одлуке - рекао је он.

Не мијеша се у политику

Он је рекао да се не могу изједначавати неке његове изјаве гдје се он изјашњава као слободан грађанин.

 - На никшићким изборима нисам никог подржао ако сам примио премијера и предсједника Скупштине. Ако сам их примио, да ли то значи да сам се ја умијешао у изборе. Може се тумачити шта год хоће, али не можемо ми ван овог свијета. Ви цијело вријеме говорите да не поштујем државу - додао је он.

Владика је навео да је јасно да се неће мијешати у политику.

- Нисам се никад бавио политиком, осим кад се политика умијешала у вјеру. Када је то било изнуђено, наравно да смо тада строго поштовали све законе и држали се јеванђеља сво вријеме и ту се видио каква је снага наше вјере - рекао је митрополит.

Истакао је да у неким моментима потребан и разговор са политичарима.

- Ми бринемо о истом народу и нормално је да у неким моментима дође до разговора. То не значи да смо ми постављали некога и наређивали. Ако разговарамо наша ријеч ће да значи, ми смо под Острогом разговарали, али су политичари доносили одлуке. Радила је Скупштина и Влада, ми желимо да свако ради свој посао - додао је он.

Како је нагласио, Ђукановић је некад тражио да разговара са митрополитом Амфилохијем, те да њему то тада није сметало.

-  Камо среће да свако ради свој посао, и то доприноси до најбоље комуникације између власти - додао је митрополит Јоаникије. 

Држава и Црква да сарађују

Према његовим ријечима, држава и црква би морале да сарађују. 

Када је ријеч о Црногорској правосланој цркви и њеним вјерницима, митрополит је казао да свако има право да се удружује и ствара вјерска удружења и асоцијације.

- Може да вјерује у шта год хоће ми то поштујемо. ЦПЦ није нигдје регистрована у Цркви, не постоји ни једна канонска православна црква која је признала, не постоји ни један храм у којем они могу да служе. Шта ми имамо ту да причамо, ја поштујем њихову слободу, да граде храмове и да примају донације, али немају право да посежу за оним што није њихово. Континуитет СПЦ је познат, ми немамо никакав проблем са њима. Она је послужила за нижу политичку употребу, мали број Цетињана је био тамо - поручио је он.

Упитао је и гдје постоје докази да је Свети Петар носио камилавку, те додао да је Његош имао.

- Митрополити често носе камилавке у многим црквама. Митрополија се назвала званично за вријеме Краља Николе, међутим она никад није имала аутономију нити је добила, она је саму себе тако називала, као једини слободни дио Пећке патријаршије. Она је одржала континуитет Пећке патријаршије. Када су се створиле могућности за обнову, Митрополија је томе допринијела - додао је митрополит Јоаникије.

Додао је и да је Црква спремна за културне разговоре за све који имају аргументе.

 - Нама није до побједе, кога до побиједимо, браћу. Ми смо за помирење, за помирење треба врло мало добре воље - навео је.

Капела на Ловћену

 - Мој став је капела на Ловћену насилно срушена и да је погажен Његошев аманет и његово дјело. Било је много политике око рушења капеле, ни један културолошки разлог није могао да добије оправдање у јавности. Треба читати мишљења највећих умова, то су највеће студије. Митрополит јесте подигао 12 цркава које су по обрасцу капеле, ја сам подигао девет. Ја мислим да ће доћи до измирења народа који ће изнијети камење на Ловћен и да ће доћи до тога да се помиримо - истакао је он.

Јоаникије је навело да капела постоји јер је толико актуелна.

 - Капеле се подижу и у другим крајевима. Она је као зрно пшенице које умре али рађа поново.  Кад будемо враћали капелу на Ловћену враћаћемо је само функцији и намјени - додао је он.

О корони и вакцинацији

 - Ја сам се вакцинисао, али морамо поштовати слободу избора. Медицину треба поштовати, увијек позивам људе да је поштују. Правимо од слободних људи шарафе, ја нећу бити тај који ће говорити људима да се вакцинишу, требају љекари и људи из струке да говоре о томе, посебно они који имају различита гледишта о том питању. Ја се молим за здравље људи, врло је опасан овај нови талас, био је и претходни. Људи морају да буду одговорни и да изаберу ко шта хоће - истакао је он.

Важно спајати духовност и културу

 - Моја прва дужност је да приповједам свето јеванђеље да обједињавам свештенство и народ. Све је то усмјерено према Богу и човјеку да би се што више ујединили. Црква плови напредује јача, њени плодови су препорођене душе и људи који сијају и њихове душе. Ми имамо и наслеђе које треба чувати, имамо много посла- навео је он.

Како је истакао никад није спорио право државе на културна добра, у Цркви имају обавезу да то чувају.

 - Ја сам у својој служби гледао да уз градњу цркава гледао и да се духовно и културно освешћујемо. Наше је усмјерење да се не само изграђујемо у материјалном смислу, већ и духовно. Важно је спајати духовност и културу - истакао је митрополит.