Митрополит црногорско-приморски Јоаникије поручио је, пожељевши свима благословени почетак Божићног поста, да започињући пост, кроз подвиг поста и молитве, припремамо своје душе и срца да се радујемо рођењу Христовоме и да Богамладенца Христа смјестимо у своје срце.

У свом архипастирском слову изговореном на Светој архијерејској литургији, коју је служио у 23. недељу по Духовима у Храму Св. Николаја Чудотворца у Котору, уз саслужење свештенства которско-тиватског и херцегновског намјесништва, Високопреосвећени Митрополит је објаснио да се постом очишћује тијело, а молитвом душа.

 - Циљ поста је да се ослободи наше тијело од свих сувишних прохтјева и тек тада настаје духовни пост, и он је смисао. Треба да научи и душа да пости, да се ослобађа од мржње, од злопамћења, од сувишне увредљивости, од сваке пакости, од сваке ситнодушности и да умјесто свих тих мана насади у себи врлине: доброту, честитост, трпељивост, храброст, пожртвованост, а као свеза свих врлина је љубав -  бесједио је владика додавши да је управо то прави живот, када имамо љубави Божије у својој души.

Појаснио је да се љубав најприје манифестује према најближима па се онда шири према ближњима и даљнима, а када човјек има љубави то значи да је то препорођена душа.

 - Није љубав све што се показује да је љубав, јер љубав права, истинска, она је спремна на жртву. Она се жртвује за ближње, она се одриче себе, одриче се сваке саможивости, сваког интереса и гледа шта је потребно да учини своме ближњем. То су велике врлине, то су крила. Такав човјек је слободан човјек, а биће човјеково чезне за слободом. Прије свега да се ослободимо од ропства гријеху, јер сваки гријех поробљава душу, и та нам слобода прије свега треба - рекао је Јоаникије.

Указујући на то да је такву слободу много теже задобити него ону на коју ми обично мислимо, која се задобија ратом или неким другим процесима, упозорио је да је гријех најстрашнији окупатор. Као једну од великих пошасти данашњице, која је страшнија од ове епидемије корона вируса, навео је робовање наркотицима од којег многе породице страдају.

 - Ђе се то зло увуче, то је робија најстрашнија и ту треба помоћи, а тешко је помоћи. Колико је домова тако разорено, колико се тога зла шири свакодневно. Колико је несрећних људи који зарађују, богате се и куће граде, дајући тај отров дјеци. Каква пошаст! Каква погибија и туга - додао је,

По његовом мишљењу на све то немамо добар одговор јер да смо организована заједница имали бисмо прихватилишта, организоване установе, да спашавају породице, дјецу. Наглашавајући да је то робовање наркотицима само једна од пошасти која нас поробљава у овом времену, навео је све веће присуство робовања информацијама, мобилним телефонима, гледању телевизије… што се одражава и на здравље (ментално) човјека.

Осврнувши се на постојећу епидемију корона вируса који хара, истакао је да треба водити рачуна како се односимо према свему томе, јер та болест, зараза, пандемија… то је искушење.

 - Али би били много јачи да се мало обратимо Цркви, духовности, посту и молитви, дисциплини духовној. Били бисмо много јачи, много спремнији да помогнемо онима које захвата овај вирус. Наравно, треба да се чувамо, не поричемо ништа од онога што медицина прописује, једино смо опрезни, јер кроз сваку прилику хоће да се увуче политика или неки интерес, или ко зна шта. Морамо бити трезвени у сваком погледу. Болест хара, односи многе животе, треба да се чувамо, треба да имамо дисциплине, макар основне, да се не уносимо једни другима у лице. Па то није пристојно ни у оним временима кад нема никакве заразе…”, опоменуо је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да се треба чувати од ове болести, али да се треба духовно снажити да бисмо и ову неприлику прегрмјели, побиједили, јер све је то искушење и свуда је на испиту наша вјера. У овим данима се много прича о вирусу, који је присутан, али осим те заразе умире се и умираће се и од других болести, Божија је воља:

 - Дајте да не клонемо духом! Ево одличне прилике, спремамо се постом и молитвом за највећи празник Рођења Христовога да се ослободимо. Да се ослободи и наше тијело, да се тако оснажи, и да се ослободи и наша душа од свега онога што је поробљује, да окрилати духовно, да се узнесе и почне да живи правим животом”, истакао је и поучио да правим животом живимо када смо измирени са својом савешћу и са својим ближњима — у породици, пријатељима , рођацима, у манастирима, на послу… — и да гдје год треба покажемо љубав - навео је митрополит.

Објашњавјући да је сваки човјек наш ближњи, слика и прилика Божија, слика Христова, Високопреосвећени Митрополит је казао да ако једноме од наших ближњих учинимо, коме треба помоћи, онда смо учинили самоме Господу. Подсјетивши на обичај да се прије Божића измиримо са свима, Митрополит је поручио да треба да се оснажујемо Божијом љубављу и да је даље ширимо, да оно што добијамо у храму, љепоту, радост, доброту, којом нас Бог обдарује и осјењује, да то ширимо и остварујемо у нашем животу, јер тек ћемо тада бити прави хришћани.

Када год започињемо пост пред неки празник, гледајући на радост празника који ће доћи, гледајући на љепоту тог подвига који чинимо у славу Божију, ми се, како је казао, охрабрујемо, наша душа се окрилати јер можемо увијек да мијењамо свој живот на боље.

 - Призвани смо да чинимо добро, прије свега да се измиримо са својим ближњима и да љубав своју покажемо на дјелу. Да помогнемо ближњем, да покажемо љубав. Кад кажемо лијепу ријеч, саслушамо ближњега искрено, узмемо мало од терета који носи, њему је већ много лакше и много је радоснији и сам може да настави да носи свој крст и иде напријед са радошћу. Имамо тешкоћа, имамо искушења, али кад имамо вјере онда све тешкоће и искушења се нама обраћају у славу, јер се показује све више слава и сила Свете вјере православне. Свима нека буде на здравље овај часни пост и празници који долазе, нарочито празник Рождества Христовога - навео је он

Литургијском благољепију у Цркви Св. Николаја Чудотворца у Котору допринијело је и појање Српског пјевачког друштва “Јединство”.