Иако је Темељни уговор требало да буде разматран на сједници Синода у четвртак, из Српске православне цркве се тим поводом још нијесу оглашавали. Нема ни оглашавања из Владе, обје стране ћуте, а јавности није познато шта се дешава са уговором, који је имао чак три верзије.
Темељни уговор је послат у Патријаршију 22. јула, у међувремену смо од обје стране чули да нема разлога да се уговор не потпише, али од тога, је прошло два мјесеца.
Митрополит црногорско-приморски Јоаникије прије недјељу казао је да нема разлога да не верује у то да ће премијер Здравко Кривокапић потписати усаглашену верзију Темељног уговора са Српском православном црквом.
Да је Нацрт стигао у сједиште СПЦ у Београду потврдио је 11. августа патријарх Порфирије који је обавијестио Кривокапића да је предложене измјене текста Темељног уговора упутио Комисији која ће их размотрити, а да ће стручно мишљење дати Синод.
На мишљење се још чека, а није јасно ни ко ће у име државе и када тај уговор размотрити и потписати.
Три верзије уговора
До сада су написане најмање три верзије уговора са СПЦ. Прва руком митрополита Амфилохија, који ју је упутио Влади Црне Горе још прије десет година, у вријеме режима Мила Ђукановића. Током десет година, Црква није успјела да добије одговор, и да се тај уговор усвоји, потврдио је синоћ у емисији митрополит Јоаникије.
На верзији прије садашње радио је црногорски министар правде Владимир Лепосавић.
У међувремену је усвојен и најважнији правни акт када је ријеч о верским заједницама у Црној Гори - Закон о слободи вјероисповести. Претходни, који је одузимао права СПЦ и због ког су отпочеле литије које су довеле до рушења режима Мила Ђукановића, практично је срушен. Темељни уговор је нижи правни акт који су потписале све традиционалне вјерске заједнице у Црној Гори, осим СПЦ.
Када ће и то питање бити ријешено, није познато, иако је премијер Кривокапић предлагао да се уговор потпише на годишњицу од смрти митрополита Амфилохија.
Главне одредбе предлога темељног уговора
Уговор има 20 тачака. У преамбули се признаје континуитет Цркве од 1912. године, односно од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске Епископије.
- Уговор потписују Влада Црне Горе и Српска православна црква.
- Уколико се води поступак или истрага кривичне природе против свештеника, монаштва или службеника Митрополије, надлежни органи о томе претходно обавјештавају надлежног епископа.
- Црква има своју аутономију, што практично значи да самостално и слободно доноси одлуке које се тичу црквеног живота.
- СПЦ самостално може да формира школе, односно Богословије. Мијењање и укидање Епархија (тренутно четири на простору ЦГ) је у надлежности Сабора.
- Када је ријеч о продаји имовине, наједноставније речено, ако би СПЦ хтјела да прода неку имовину прво је мора понудити Влади, а уколико Влада није заинтересована, може ићи на даљу продају.
- За градњу вјерског објекта неопходна је сагласност надлежног епископа. Без те сагласности Влада неће ни разматрати захтјев.
- Највећа измјена у предлогу који је послат Патријаршији у односу на пређашњи, који није прошао Владу, јесте у државним празницима. У прошлом предлогу за државне празнике су предложени вјерски датуми када се светкује и Свети Петар Цетињски, Свети Симеон Дајбабски... У верзији која је пред Синодом данас, вјерски празници који су и државни регулисани су Законом о државним и другим празницим - попут Божића и Ускрса.
- Влада се обавезује да ће у сарадњи са СПЦ и осталим традиционалним вјерским заједницама и Католичком црквом законом да регулише реституцију имовине која је национализована, а код које није било праведне накнаде. Доношење овог закона није временски орочено.
СПЦ се у уговору са државом Црном Гором залаже и за увођење вјеронауке у школама па се у члану 16. тог документа наводи да ће православна вјерска настава у јавним школама бити регулисана посебним уговором између страна уговорница.
Невладине организације и дио јавности огласио се да је против вјеронауке у школама, па је и то питање након изјаве митрополита Јоаникија, изазвало буру у црногорској јавности.
Подсјетимо, Црна Гора је потписала уговоре са католичком и исламском заједницом још прије десет година.