Српска православна црква и вјерници славе Благосвијести, дан када се Хришћани подсјећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вијест да ће родити Сина Божјег.

"Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама"- овим ријечима арханђел Гаврило саопштио је Дјевици Марији да је одабрана од Бога да роди Божјег сина, Исуса Христа, Месију и Спаситеља свијета и човјека.

Пресвета Дјева Марија је пристала на то тек пошто је провјерила Архангела, јер се тајно заветовала Богу да ће увијек бити дјевојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог Ангела, зато није била лаковјерна, као наша прамати Ева.

На празник Благовијести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин гријех непослушности. Ева је употријебила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употријебила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој ријечи!" 

Отуда се и Благовијести сматрају колико великим толико и радосним празником. Са овим догађајем, отпочела је историја спасења људског рода и обновљења твари.

Благовијести спадају у ред Богородичних празника и увијек се славе 25. марта по старом, односно 7. априла по новом календару.

Благовијести су, уз Цвијети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.