Темељни уговор између СПЦ и Владе Црне Горе требало би да буде разматран у четвртак на сједници Синода, јавља Blic. rs.
После низа варница и несугласица око тога шта је темељни уговор, ко, када и гдје треба да га потпише, уговор је коначно усвојила Влада Црне Горе, а потом је уз сагласност Епископског савјета Митрополије послат у београдску Патријаршију 22. јула.
Темељним уговором се са одређеном вјерском заједницом прецизирају питања имовине, њеног статуса и продаје, али и установљава који су вјерски празници и државни.
До сада су написане најмање три верзије уговора са СПЦ. Прва руком митрополита Амфилохија, који ју је упутио Влади Црне Горе још прије десет година, у вријеме режима Мила Ђукановића. На верзији прије садашње радио је црногорски министар правде Владимир Лепосавић.
У међувремену је усвојен и најважнији правни акт када је ријеч о верским заједницама у Црној Гори - Закон о слободи вјероисповести. Претходни, који је одузимао права СПЦ и због ког су отпочеле литије које су довеле до рушења режима Мила Ђукановића, практично је срушен. Темељни уговор је нижи правни акт који су потписале све традиционалне вјерске заједнице у Црној Гори, осим СПЦ.
Главне одредбе предлога темељног уговора
Уговор има 20 тачака. У преамбули се признаје континуитет Цркве од 1912. године, односно од оснивања Зетске, Будимљанске и Хумске Епископије.
- Уговор потписују Влада Црне Горе и Српска православна црква.
- Уколико се води поступак или истрага кривичне природе против свештеника, монаштва или службеника Митрополије, надлежни органи о томе претходно обавјештавају надлежног епископа.
- Црква има своју аутономију, што практично значи да самостално и слободно доноси одлуке које се тичу црквеног живота.
- СПЦ самостално може да формира школе, односно Богословије. Мијењање и укидање Епархија (тренутно четири на простору ЦГ) је у надлежности Сабора.
- Када је ријеч о продаји имовине, наједноставније речено, ако би СПЦ хтјела да прода неку имовину прво је мора понудити Влади, а уколико Влада није заинтересована, може ићи на даљу продају.
- За градњу вјерског објекта неопходна је сагласност надлежног епископа. Без те сагласности Влада неће ни разматрати захтјев.
- Највећа измјена у предлогу који је послат Патријаршији у односу на пређашњи, који није прошао Владу, јесте у државним празницима. У прошлом предлогу за државне празнике су предложени вјерски датуми када се светкује и Свети Петар Цетињски, Свети Симеон Дајбабски... У верзији која је пред Синодом данас, вјерски празници који су и државни регулисани су Законом о државним и другим празницим - попут Божића и Ускрса.
- Влада се обавезује да ће у сарадњи са СПЦ и осталим традиционалним вјерским заједницама и Католичком црквом законом да регулише реституцију имовине која је национализована, а код које није било праведне накнаде. Доношење овог закона није временски орочено.