На крају суботње вечерње службе у подгоричкој цркви Светог Ђорђа, свештеник Гојко Перовић се обратио вјерном народу бесједом о предстојећем Божићном посту. У току бесједе он се осврнуо и на тему епидемије корона-вируса, и на поштовање здравствених мјера.
- Хришћани, иако вјером окренути ка Будућем вијеку, нијесу незаинтересовани за овоземаљски живот. Хришћани смо, управо зато – да бисмо живјели овај живот као Божији дар, и да бисмо га дијелили са ближњима. А постимо, да бисмо душу навикавали на живот који ће да дође. Живот неоптерећен земаљским баналностима. Постом душу навикавамо на будуће, слободно можемо рећи, бестежинско стање – звано – Царство Небеско - навео је отац Гојко.
Перовић је истакао да је ”пост позив на заједницу, на заједнички подвиг који има своје утврђене оквире и дефинисану динамику, али се специфичне теме поста морају разматрати са духовником са парохијским свештеником.
- Многи црквени календари који се данас штампају тако што су у њима означени дани кад се шта може јести током поста, они нам уствари доносе неке од манастирских типика. Ти типици су одлични, вјероватно и најбољи могући… али су примјењиви у оквирима манастирског општежића. Изван манастира, у градовима, а посебно у околностима појединачних наших живота, много би било мудрије типик свога поста дефинисати са својим духовником, свештеником – него слиједити, без расуђивања, оно што је записано у календарима - казао је он.
Како је истакао, Господ је уредио да међу посне подвиге ових дана морамо убројати и бригу о здрављу.
- Како нашем здрављу, тако и здрављу наших ближњих. Ми у храму, у црквеној зајдници, морамо промовисати поштовање медицинских мјера против епидемије. Ко од нас мисли да те мјере не треба поштовати, нека такво мишљење задржи за себе. Такав став не може бити став заједнице. У заједници, на нашим сабрањима, морамо показивати ту врсту бриге и међусобне пажње која пази на све те мјере прописане од стране здравствених радника. Црква не смије постати мјесто из којег се шири прича да су здравствене мјере нешто сувишно и непотребно”, нагласио је отац Гојко.
Навео је и да ако неко од вјерника има неку дилему по питању тих мјера, а те дилеме збиља могу бити оправдане, то онда треба да буде предмет његовог духовног разговора и савјетовања са пастиром.
- Не могу и не смију, појединачне дилеме да се приказују као став Цркве. Став Цркве као заједнице је више пута поновљен и врло је јасан: поштовање здравствених мјера”. Уз такав став наравно иде и овај други да Црква никада, ни по коју цијену – било каква невоља или епидемија да је у питању – неће оставити ни једног свог вјерника без молитве, без благослова и без упражњавања светотајинског живота. Обавеза Цркве је да нађе начина да то спроведе, и уз Божију помоћ – она то успјева.Током овог Божићног поста, наша молитва мора да буде нарочито усмјерена на болеснике у болесничким постељама, као и на љекаре и њихове бројне помоћнике, који подносе невиђену жртву како би ова пошаст угрозила што мање људских живота. Да нам Бог да да ток поста завршимо како треба и да дочекамо рођење Богомладенца, који је наша највећа Нада, наша највећа снага и наше једино Спасење, закључио је отац Гојко.