Православна нова година дочекуjе се 13. jануара у поноћ, а дуга традиција усталила је и одређене обичаjе коjи се радо поштуjу.

Према народним обичаjима уочи Нове године спрема се свечана вечера, гдје укућани са гостима, приjатељима и сродницима уз весеље и пјесму чекаjу поноћ. Тачно у поноћ, сви се љубе и jедни другима честитаjу долазак Нове године са жељама за дуг живот, добро здравље и успјех у послу. На сам дан Нове године одлази се у Цркву а послије се обавља свечани ручак.

Поред Нове године, коjа jе позната и под називом Мали Божић, 14. jануара обиљежаваjу се jош два значаjна празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василиjе Велики. Црква испраћа стару и дочекуjе нову годину неуобичаjеним слављима, на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристоjне прославе, без шунда и кича, подсјећаjући да се у броjним црквеним домовима организуjу дочеци Нове године.

Ове године због корона вируса забрањене су традиционалне прославе и окупљања, која су била уобичајена ранијих година.

Гдjе се jош тако рачуна вриjеме и слави Нова година? 

Традициjа слављења Нове године по календару Православне цркве задржала се осим Црне Горе и Србије jош и у  Русиjи, Jермениjи, Украjини (Маланка), Молдавиjи, Грузиjи, Бjелорусиjи, Казахстану, диjеловима Босне и Херцеговине, и у Сjеверноj Македониjи. 

Занимљиво jе да традициjа обиљежавања jулиjанске Нове године постоjи и у неким њемачким кантонима у Шваjцарскоj (Алтер Силвестер), као и у неким диjеловима Галске заjеднице у Шкотскоj.