Директор Института за јавно здравље, епидемиолог Игор Галић оцијенио је у разговору за "Дан" да су сви сегменти у друштву одговорни због ризично малог броја дјеце у Црној Гори, која су примила обавезну ММР вакцину, која штити од три заразне болести – малих богиња (морбиле), рубеоле и заушака. Он је потврдио да смо међу државама са најмањим бројем дјеце вакцинисане по обавезном календару вакцинације, а која су рођена 2020. године. У овом узрасту невакцинисано је 5.754 малишана. Вакцину није примило укупно 16.495 дјеце предшколског узраста.
По обавезном календару вакцинације, прву дозу дјеца примају са навршеном првом годином живота, а другу када напуне шест. Галић објашњава како се сматра да су они који су примили другу дозу заштићени од поменутих болести и у каснијем животном добу.
На питање поводом упозорења домаћих стручњака, али и оних из Свјетске здравствене организације и УНИЦЕФ-а да Црној Гори пријети опасност од епидемије морбила, Галић је поручио да "јесмо међу најслабијим у свијету и то се односи на дјецу рођену 2020. године".
– Првом дозом је вакцинисано 18,8 одсто дјеце, што значи да у овом годишту имамо 5.754 невакцинисаних. Да би се епидемија превенирала, неопходно је да буде вакцинисано преко 90 одсто, па и 95 одсто дјеце, што говори у прилог суштини проблема у коме се ми тренутно налазимо. Између навршене једне и шесте године живота вакцинисано је 56,5 одсто дјеце, односно невакцинисаних у овој узрасној групи је 16.495. ММР вакцина, осим од морбила, штити од заушака и рубеоле. То су такође битне заразне болести које се на овај начин превенирају. Истина је да је смањен обухват вакцинацијом из календара обавезне вакцинације дјеце у последњој години, што свакако може бити резултат пандемије која је утицала да су родитељи мање заинтересовани за вакцинацију дјеце против ових болести. Генерално, пад обухвата овом вакцином забиљежен је 2014. године због познатих догађаја у вези са сумњом на спорно дејство ове вакцине што је даљим студијама оповргнуто. Можемо рећи да је ова вакцина безбједна и ефикасна у борби против ових заразних болести – поручио је Галић.
Он је додао да је 2014. године неопрезно објављен рад у стручном часопису, а многи научници касније су оповргли везу између вакцине и аутизма, што је на крају признао и аутор спорног чланка. Према ријечима Галића, то је нанијело несагледиве последице по све здравствене системе, а услиједила је и мања епидемија у региону. Он подсјећа да је у Украјини 2018. године оболио највећи број дјеце, а било је и смртних случајева.
Упитан ко је одговоран за тренутну ситуацију у Црној Гори, Галић оцјењује да је "проблем сложен и да има много елемената који су допринијели оваквом стању".
– Цијело друштво је одговорно, сваки сегменат друштва и здравственог система има свој дио одговорности. Ипак, инсистирао бих на одговорности у смислу да је битно да здравствени систем омогући грађанима да остваре здравствену заштиту. Ми имамо довољан број вакцина. С друге стране, неопходно је да сензибилишемо јавност о неопходности вакцинације. Ту се можемо сложити да треба да будемо присутнији у јавности, како путем медија тако и у контакту са здравственим радницима, конкретно педијатрима. Свакако да је борба против пандемије и заузетост здравственог система могла негативно да резултира на овај обухват, али свакако није оправдање ни за здравствени систем, нити родитеље. У сваком моменту родитељи су могли да вакцинишу своју дјецу, а здравствени систем је био дужан да им у том тренутку одговори на њихове захтјеве – казао је Галић.
Он је на питање поводом податка да су против 20 родитеља поднесене пријаве, а невакцинисано је више од 16.000 дјеце, оцијенио да "у сензибилитету педијатра није да кажњава".
– Циљ је да се родитељи сензибилишу, а не да се кажњавају – поручио је Галић, најављујући кампање и истраживања, у које ће бити укључене и СЗО и УНИЦЕФ, како би се видјело гдје је проблем, али и предузели кораци за повећање обухвата вакцинацијом ММР вакцином.
Он је упозорио да је узрочник заразе морбилама јако преносив, много више од најпреносивијег омикрон соја вируса корона.
– Најпреносивији сој, садашњи омикрон сој, он има тај ранг од 8 до 10, а за мале богиње је од 12 до 14. То би отприлике значило да уколико се у једној просторији налази 10 осјетљивих особа, дакле невакцинисаних, и уколико се појави једна особа обољела од малих богиња, сасвим сигурно можемо рећи да ће девет од десет особа да се разболи. Заразнији од најзаразнијег соја короне. Са епидемиолошког аспекта носи велики ризик због колектива, школске и предшколске дјеце, јер би уношењем у те колективе дошло до оболијевања дјеце у великом броју. Сама карактеристика вируса је да зна да изазове смртне исходе, што се дешавало током епидемије у Украјини. Последице оболијевања су значајније у односу на сезонске вирусе – објаснио је Галић.
На питање о конкретним последицама оболијевања, Галић напомиње "да су то прије свега развојни поремећаји свих система код дјетета".
– То је болест која услед масовности може јако да оптерети здравствени систем и промијени цјелокупно друштвено функцинисање, управо због школа и вртића. С обзиром на то да су старије генерације раније вакцинисане једном дозом, за коју постоји вјероватноћа да није довољна да заштити људски организам од оболијевања од малих богиња током цијелог живота, и на старијуб популацију би се пренио тај вирус. Ова вакцина садржи заштиту и против рубеоле, која током трудноже може да изазове синдром који може резултирати тешким последицама као што је смрт плода, или чак развојни поремећаји код плода. Вакцина је врло ефикасна у заштити против патогених узрочника који могу имати врло озбиљне последице у популацији – истиче Галић.
Упитан да ли здравствени радници, односно педијатри могу гарантовати безбједност ММР вакцине, Галић је изјавио да "долазимо до питања гдје вам нико у здравственом систему неће 100 одсто гарантовати ни зашта, у смислу да нежељених дејстава неће бити".
– Ми можемо само да одговоримо на основу статистичких података. Ти статистички подаци нам говоре, у поређењу са много већим државама, да ће бити много мањи број нежељених дејстава вакцине у односу на број становника. Рецимо неко нежељено дејство може да се јави у једном од 10.000 или 100.000 случајева – тврди Галић.
