Шољица тамне, баршунасте кафе више је од брзе дозе кофеина: италијански еспресо цијењен је друштвени и културолошки ритуал који у Италији сматрају националном баштином вриједном Унесковог статуса.

Италијани попију отприлике 30 милиона шољица еспреса дневно. Од Венеције до Сицилије, у порцуланским шољицама или у малим чашама, с капљицом млека или без њега, свака шољица представља им гест пријатељства.

“Еспресо је прилика да кажете пријатељу да вам је стало”, казао је власник напуљског кафића Ђамбринус – Масимилијано Росати, који је помогао у припреми приједлога за увршћење еспреса на УН листу свјетске нематеријалне баштине.

 - Еспресо се пије свакодневно у свако доба. То је тренутак заједништва, тренутак чари - изјавио је за АФП.

По савјетима Италијанског института за еспресо, он мора да има “заокружен, богат и баршунаст” укус и “љешнник-смеђу до тамно-смеђу пјеницу, с карактеристичним жућкастим одсјајем”.

Мора да има дуготрајну арому која има “ноте цвијећа, воћа, препеченца и чоколаде”; кажу из института основаног за очување еспреса.

Италија је на листу нематеријалне баштине већ уврстила бројне традиције и обичаје међу којима су тражење тартуфа, умјеће израде напуљске пице, медитеранска исхрана и традиционална израда виолина из Кремоне, родног мјеста Антонија Страдиварија.