Пише, Весна Дедић

Волим када ми кажу да сам љепша уживо него на ТВ екрану иако ме пред камерама професионалци дотерају, а приватно сам најчешће на нивоу туш, шампон и парфем. Жене се пролепшавају под нечијим погледом а не под сопственим погледом у камеру. Потребан је жив човјек под чијим ћеш се погледом прољепшати! Небитно је да ли је тај човек тетка, мајка, дијете, пријатељ или љубавник.

Kрајем пролећа, пред објављивање мог романа „Изгубила сам себе“ новине и друштвене мреже биле су пуне фотографија на којима имам савршену шминку, мало фотошопа за подочњаке, дивне хаљине и фризуре, ја насмијана са вјештачким трепавицама. Добила сам десетине хиљада лајкова за те фотографије, хиљаде непристојних понуда, а онда су ми кћерка и неколико блиских пријатеља рекли да им се не свиђају моје фотке.

- Све је на мјесту али нема оног што сви највише волимо код тебе - рекао ми је један пријатељ и почео да ми набраја чиме ја плијеним.

Заиста, тога о чему је он причао на фотографијама нема.

Онда сам на све ово надовезала већ статистичку чињеницу да су моје најстраственије и најљепше везе почињале када сам била без шминке, без штикли и без идеје и жеље да неког заведем. Није се смањио а ни повећао ни број читалаца, ни гледалаца ни оних којима је лијепо у мом друштву у односу на количину коректора на подочњацима или бренд хаљине коју носим.

Чему онда служе филтери ако нам посао није инстант љубав, секс или инстант намиривање сујете? Дакле, чему служе обнажене фотошопиране фотографије, насловне стране или сторији на којима повећава груди она која их нема, кратконоге постају из доброг угла дугоноге, бујне сјајне косе оне са сламом на глави? Ако се бавите пословима: старлета, пословна пратња или проститутка онда је потпуно на мјесту да позовете конзументе вашег тијела на једну ноћ користећи холивудске бјути апликације. При томе, не мислим само на Инстаграм филтере и апликације за сужавање струка и повећање задњице већ и на филтере које су наше баке звале „продавци магле“ Или „споља гладац, унутра јадац“.

Упознала сам много невољених жена, сексуално неиспуњених које су на фотошопираним фотографијама бомбе, а које су цио живот преплакале јер нико их није волио и желио онолико колико оне саме себе на фотографијама.

Сјећам се и деведестих када су се у вријеме санкција набављали пуш ап брусалтери, чарапе за стезање и прича мог пријатеља како када је завршио у кревету са дотичном међу чаршафима није нашао оно што му се допало. Дакле, стара прича о првом јутарњем буђењу после бурне ноћи, под условом да је буре после разочарења мушкарца уопште било. Нико не воли да буде жртва обмане па ни мушкарац. 

Ниједан психички здрав мушкарац у кревету не тражи пластичну лутку са Инстаграма већ зрно љубави и море страсти, бар онолико колико је те страсти било у вашим очима док сте се сликале за инстаграм. А ујутро не тражи на вашим бутинама целулит, на вашем лицу бубуљице, боре или подочњаке већ партнера са којим ће појести добру кајгану, са осмјехом почети нови дан или се бар вратити под чаршафе да понови ноћ.

Самопоуздање је увијек било напожељнија категорија духа, па и привлачности, а филтери су заиста лош механизам за билдовање самопоуздања. Плацебо ефекат и ништа више!

Годинама кроз своје романе позивам дјевојке да буду даме чак и када им се учини да простакуше боље пролазе у животу, да иду у клубове не као копије Инстаграм инфлунсерки већ насмијане, слободне и своје, да само такве заиста могу неког да опчине умјесто да буду играчка за пред пијану зору, да побјегну од њега баш код последње чаше шампањца ако желе да чаролија траје дуже од радног времена оркестра, да здрави мушкарци који нису на таблетама и опијатима воле срне а не грабљивице. Не, не само мушкарци! И у пријатељству и у послу и у љубави важно је неком дати све најбоље од себе, а то сигурно није само ваш углачани Инстаграм профил! Лијепо је имати га, али не и довољно.

Међуљудски односи су врло облигациони, па и партнерски. Онај кога заведете илузијом частиће вас само илузијом, онај кога заведете скупом торбом вјероватно ће вам поклонити нову у истом цјеновном рангу, а ако некога заведете на додир, на поглед, на шарм, оним чаробним у себи што не може да ухвати ни једна фотографија онда можете и од њега да очекујете чаролију, па и торбу ако је зарадио довољно. Дакле, како тражиш тако ћеш и наћи.

Постоји много цитата из романа „Изгубила сам себе“ које дјевојке овог љета шерују по друштвеним мрежама управо зато што сам их подсјетила како да се врате себи, да буду оне најбоље, а да не иду због шаке љубави, славе или новца у муљ обмане и себе и других.

Једна од тих варки су и они клипови гдје провучене кроз филтере као да су мутаве ћуте и гледају савршених црта лица у камеру. За почетак лијечења од илузије: Све тако, али реци нешто или се бар насмиј, намигни, запјевај, заиграј!

Упознала сам много глувонијемих девојака које су рјечитије, шармантније и фаталније од ових Инстаграм мутавица, много дјевојака у колицима које су еротичније и енергичније од неких које снимају своје кораке у скупим штиклама, ево и јуче на плажи једну која се ошишала на ћелаво после хемотеапија и има десет килограма вишка а опет плијени. Јер, што би рекао пјесник, има у њој нечег недокучивог што треба чупати ноктима.

Цитираћу за крај опет Искру из „Изгубила сам себе“ и признајем да сам јој у тим реченицама поклонила искуство младе Весне:

“ Заљубљена никад самој себи нисам била довољно лепа. Милион пута када би седео поред мене без осмеха И жара у очима запитала сам се да ли сам довољно пожељна, а никад да ли сам довољно паметна!Истина је да никада ништа И никог нисам изгубила због тога што нисам била довољно згодна, а јесам јер нисам била довољно мудра.” јер дефинитивно “не постоји жена, макар била са дипломом Харварда, лепотом Монике Белучи и каријером Ангеле Меркел којој лош избор мужа или погрешна одлука детета не могу заувек угасити очи.И не постоји жена, макар јој немаштина и трагедије спржили руке, кожу и срце којој савршен супруг и успех детета неће ставити на лице осмех девојчице.“

Извор: Блиц Жена