"Хало, ја сам, само да ти чујем глас"... стихови су којима је двадесетсвогодишњи Никола Џими Ђорђевић на првом наступу на Звијездама Гранда добио наклоност публике и ван граница Црне Горе.... И баш те границе су нешто што млади и талентовани Подгоричанин жели да разбије у својој каријери, заправо жели да постану невидљиве, а да пјесме буду нешто по чему ће га памтити. У то име, Џими је ексклузивно за "Дан" најавио да увелико ради на својој првој пјесми, и да само чека прави тренутак када ће је представити публици.
– Не смијем сада да вам откривам превише детаља, само ћу рећи да је у питању балада, нешто за душу, и нешто што ће трајати. Неће бити инстант хит, јер нећу ни бирати такве текстове нити правити такву музику. Зато једва чекам да се је чује и моја публика и они који ће ме можда кроз њу тек схватити и препознати, па да је сви заједно пјевамо на наступима – казао нам је Џими.
Иако је као млад и талентован кошаркаш мислио и желио да се цијелог живота бави спортом, разочарење је утицало да лопту замијени микрофоном. Први наступ у једном подгоричком клубу, како каже, била је прекретница у његовом животу. Од тог наступа је прошло скоро двије и по године, када је пожелио више и даље, да је вријеме да се пробије и ван граница Црне Горе и одлучио да се пријави за Звезде Гранда.
– Много сам радио на себи од тог првог наступа. За тих двије и по године сам имао доста наступа и схватио сам да ми треба можда још и нека боља реклама ако мислим да идем даље, односно и ван граница Црне Горе. На том првом наступу било је треме, било је свега кад сам изашао на ту сцену. Прошао сам у други круг и као ментор ми је додијељен Драган Стојковић Босанац. Да сам ја бирао изабрао бих Вики Миљковић или Марију Шерифвић, можда прије Марију, али је некако све било спонтано и запао сам код Босанца што се испоставило да је више него одлично. Јер, мислим да смо ми једини који радимо заједно, имамо доста проба, даје ми доста савјета баш сам задовољан њиме. Ни на тренутак се нисам покајао што радим са њим, напротив – прича млади Ђорђевић.
Најбољи савјет који му је дао је, како каже, да доживљава сваку ријеч, да показује то као да се стварно дешава у том тренутку, да не буде само да изађе на сцену и кафански, што би се у жаргону рекло, прелети преко пјесме, већ да у њој ужива и да се да.
– Број проба зависи од тога и колики ми је размак између два наступа... За први наступ сам се спремао сам, а за други са ментором и ишао сам сигурно три, четири пута у Београд да са њим радим на грешкама. Радимо по једно два сата, за то вријеме ја упалим снимање на телефону, и онда кад дођем кући слушам грешке на које ми је указивао, ја кад вјежбам радим на њима и то ми много помаже – прича Џими.
Други круг ће се, како нам је открио емитовати у јануару, после Нове Године.
– Све је снимљено и једва чекам да публика види и тај наступ и да чује коментаре... Биће ту пуно утисака, сигуран сам, као и након прошлог наступа... – рекао нам је талентовани Ђорђевић.
Говорећи о циљевима, рекао је да жели само да за његове наступа не постоје границе.
– Kао што сам се пробио у Црној Гори, желим да да се пробијем и у региону и иностранству, да ме има свуда, да нисам ограничен само на црногорско тржиште које је за мене свакако посебно, јер сам ту све започео, људи ми препознају глас и желе да ме чују и то цијеним више од свега... али желим и да идем даље... Желим да имам свој албум, да будем познат по пјесмама својим, да пишем неке нормалне текстове, не ове новитете и пјесме које су за једну сезону, већ оне које трају... – казао је Џими а онда и запјевао пар стихова једног од својих омиљених извођача Саше Матића.
И шта рећи осим да може да те оцјењује ко год и како год, ако пјеваш из душе - увијек ћеш бити за десетку.
С.Р.
