Документарни филм "Фаитх и Бранко" отворио је 4. фестивал документарног филма АЈБ ДОЦ. Интимна прича о двоје музичара прати емотивну и пословну везу Британке која је у Србију дошла научити свирати хармонику и виолинисте Бранка, који ће заједно научити лекцију из љубави.
Роми и њихова култура, коју краси динамична музика, неисцрпан су извор инспирације за филмске ауторе широм свијета, а Балкан је изњедрио неке од понајбољих наслова у свјетској кинематографији, оних који су се највише приближили престижним филмским наградама.
Неприкосновени шарм "Скупљача перја" Александра Петровића, "Дома за вешање" Емира Кустурице, па и "Епизоде у животу берача жељеза" Даниса Тановића доносио нам је тугаљиви мелос ромске туге, љубави и несталности.
Ако мало боље размислите, ромска култура је инспирисала бројне пројекте, попут "Снатцха" Гуyја Рицхиеја или телевизијског хита "Пеакy Блиндерс", а локални синоним за циганску љубавну тугу јесте Беким Фехмиу, који крвавих руку плаче уз тактове пјесме "Ђелем, ђелем", коју изводи Оливера Катарина у једној од најпознатијих сцена југославенског филма.
Када је музичарка Фаитх Елиот 2011. године из Енглеске допутовала у Србију, није се надала да ће тамо срести шармантног ромског виолинисту Бранка Ристића, али и британску редитељицу Кетрин Херт, која је у селу Грабовица довршавала тезу из визуелне антропологије. Редитељица је одмах увидјела да има материјал за документарни филм, када је упркос језичким баријерама двоје талентованих људи заробила музичка хемија.
Херт је потом започела снимање седмогодишњег емотивног и музичког путовања Фаитх и Бранка, пара који је убрзо спојила и љубав. Они су се ускоро вјенчали и постали познати дуо који изводи србијанску ромску музику, али како је музика једино што имају заједничко, њихове разлике ће ставити њихову везу на кушњу. Кроз седам (кризних) година редитељица је пратила успоне и падове пара, паралелно се носећи с проблемима у финансирању свог филма, биљежећи географску, кафанску и емоционалну огољеност једне љубави.
Тоновима циганског стаката, хармонике и виолине документарни филм "Фаитх и Бранко" је испуњен од прве до посљедње минуте, водећи нас у срж сусрета двоје људи из различитих култура. Живописна музика је толико добра да ју је већ откупио Мондуо Филмс, водећи дистрибутер музике из дугометражних документарних филмова. Динамични тонови су заправо соундтрацк њихових душа, јер осликавају процјеп који се пружа између њих. Фаитх се покушава уклопити у питорескну ромску породицу у којој жене имају посебно мјесто и улоге, док се Бранко покушава прилагодити њеној самосталности и одбијању свега што ромске жене традиционално виде као остварење животних циљева - рађати дјецу и бринути се за кућанство.
Једно од значења ријечи ром на ромском језику је човјек, а управо један од тих "неухватљивих" људи је Бранко, који се заљубљује у жену слободнијег духа од његовог. Она ће га изневјерити, јер ће пажњу поклонити другом мушкарцу. То ће Бранка довести до тога да се сусретне с проклетсвом циганске љубави и големе туге коју она оставља за собом. С друге стране, пратимо и његово прилагођавање условима с којима се сусреће на турнеји по Великој Британији, гдје ће своје обрасце живљења у руралном србијанском селу морати прилагодити козмополитском животу у Уједињеном Краљевству.
Каризматични дуо својом једноставношћу једноставно хипнотизира камеру, бришући границе између фикције и реалности, па нам се на тренутак чини да заправо гледамо двоје глумаца. Нјихова природност нас одводи у љубавну дилему и од наоко заплета сапунице прави врхунску драму, а наше ишчекивање води у правцу неизвјесности у вези с тим да ли ће пар на концу успјети превладати препреке и остати заједно, не само као успјешан музички дуо него и као емотивни партнери.
"Фаитх и Бранко" је љубавна прича, музички докуметарац који нас води на емоционално и "wорлд мусиц" путовање, потврђујући ону тезу по којој сретни људи не пишу пјесме и како се музички аутори морају добро запрљати да би их успјели написати, како је својевремено рекао Тома Здравковић.
Филм ће бити приказан 10. септембра и означит ће почетак 4. АЈБ ДОЦ-а, који и ове године доноси низ занимљивих документарних наслова свјетске продукције, а у којима се проговара о проблематици и преокупацијама савременог свијета.
