Прије неколико година двориште у насељу Будо Томовић број 12. добило је општинску награду као најуређеније. Породице Ђурђић и Ђуровић, уз помоћ комшија, потрудиле су се да створе прелијеп кутак за одмор у насељу које се иначе на подручју Никшића сматра једним од најнеуређенијих. Станар Гојко Ђурђић за „Дан“ је испричао да су сав њихов рад, награда, али и даљи опстанак у дијелу насеља обесмишљени јер им није ријешен проблем који имају са септичком јамом.
– Кроз насеље су радили канализациону и атмосферску мрежу, мислим да је већина стамбених зграда прикопчана, али не и ми. Септичка јама нам је управо у дворишту и стално излива. На њу је од 1953. године било прикопчано дванаест станова, осам су прикључили на мрежу, а четири нису, образлажући да је то неизводљиво – прича Ђурђић.
Кад су радови на мрежи у дијелу насеља почели и стамбена зграда гдје он живи требало је да буде прикључена, али се појавио проблем у комшилуку јер поједини нису дали да се врше ископни радови за цијеви. Урађена је, каже Ђурђић, и преливна јама, али је онда био проблем како прикључити четири спорна стана. Каже да су потом долазили представници градског Водовода који су, пак, казали да је посао изводљив.

– Мира Паповић из тог предузећа је предводила екипу која је утвдрила да се наша септичка може прикључити. Мјесец и по пред локалне изборе предсједник МЗ Хумци Горан Томашевић ми је чврсто обећао да ће нам ријешити проблем. Све је то било узалуд, можда је ту други проблем, можда мало то што смо ми овдје опозција па сад испаштамо. Постали смо таоци у сопственим становима из којих не можемо изаћи јер се септичка стално излива, а вани се не може боравити од непријатних мириса – огорчен је Ђурђић.

Да би макар закратко ублажили ситуацију, станари сваких два-три мјесеца плаћају 60 еура да им септичку јаму исцрпе. Дуња Ђуровић каже да су њен супруг и Ђурђић 20 година радили да двориште упристоје, раскрче камен и растиње и направе оазу у којој сада нико не може да ужива.
– Док је хладно вријеме и некако се може, а кад је сунце не отварамо ни врата ни прозоре. А тај простор нам је једино мјесто гдје можемо изаћи, а једина тераса коју имамо у становима окренута је управо према дворишту. Узалудан је био сав наш рад. Прву награду смо од Општине добили за најљепши аражман, цвијеће и саднице дајемо комшијама да уређују своја дворишта, а ми у нашем не можемо да уживамо – казала је Ђуровић.
Б.Б.