Улцињски еколози и рибари све су мање оптимисти да ће се проблем ерозије на Ади Бојани ефикасно ријешити у наредном периоду, посебно имајући у виду драматичне промјене последњих годину дана на том дијелу обале али и након друге радионица која је прије неколико дана одржана у оквиру наставка активности на проналажењу рjешења за ерозиjу.
У организациjи Министарства екологиjе, просторног планирања и урбанизма, састанак је одржан уз учешће експерата из Италиjе, Роберта Монтанариjа и Кристиjана Маразмиjа, као и чувеног експерта за питања обалне ерозиjе, Енца Пранциниjа.
Сумирајући утиске са састанка извршни директор НВО "Зелени корак" Џељал Хоџић оцијенио је да су предвиђања стручњака по питању ерозије на Ади суморна и забрињавајућа.
- Ако сам имао оптимизма до овог састанка он је након оног што сам чуо спласнуо. Ситуација је јако тешка, проблематична и нико ништа не нуди. Најгора солуција која се може очекивати је да ће Ада нестати за 50, 60, 100 година због климатских промјена, што ће изазвати нестајање објеката близу обале те се сад предлаже помјерање и градња искључиво монтажних објеката, дубље у унутрашњост. Речено је да ће се за рјешењима трагати и да се очекује помоћ из Албаније. Раније сам много пута поновио да се без сарадање са НВО сектором, рибарима и албанском страном не може тражити рјешење - казао је Хоџић за "Дан".
Он је најавио да ће се у наредном периоду састати са стручњацима из Албаније са којима планира обилазак ријеке и Аде Бојане.
У свом извјештају који су представили на радионици, италијански стручњаци предлажу приступ усклађен с природним карактером овог подручја, који подразумијева активности на прихрани и смањењу губитка пијеска на овом подручју.
Kада су у питању средњорочне мјере, по мишљењу италијанских стручњака, оне треба да обухватају редизајн туристичког комплекса на Ади у складу с природним окружењем и уз постепено обезбјеђивање обалног одмака, чиме би се оставио простор за заштиту туристичког ресурса, али и за примјену ефикаснијих рјешења за ерозију на Ади, као што су обезбјеђивање нових извора седимента и боља одбрана од дејства таласа и ријеке.
Овај корак треба да буде праћен обновом дина и њиховим повезивањем с постојећом, природном дином на југу Аде. Дугорочне мјере обухватају поновно успостављање транспорта седимента система ријека Дрим и Бојане, којима би претходиле студије које би најбоље било спровести на прекограничном нивоу, заједно с Албанијом, које треба да покажу да ли се може ревитализовати транспорт седимента ка Ади.
Предсjедник Удружења рибара Иво Кнежевић ниjе учествовао на састанку, али каже да су рибари "дигли руке од свега".
- Када смо предлагали насипање пијеска испред објеката нико нас изгледа није узео за озбиљно. Требало је двије године и 400.000 еура штете да стручњаци кажу да се то уради. Ето чујемо и да сада напер треба уклонити. Па нека стручњаци на jутjубу погедаjу видео "Покушаj да се спаси Ада Боjана" и виде гдjе jе требао да буде напер - каже Кнежевић и додаје да су рибари стално на Бојани и најбоље виде и осјећају све процесе који се тамо дешавају.
Према његовом мишљењу неопходно је да се обезбиједи нова машина која би могла стално да интервенише и пијесак пребацује на мjеста на коjима недостаjе.
- Ми јесмо разочарани али смо спремни да помогнемо јер, нико више од нас не жели да се овај драгуљ спаси- поручује Кнежевић.
На састанку је закључено је да се проблем ерозије на Ади Бојани дефинише као адаптација на климатске промјене, те да је због изузетне природне вриједности овог подручја потребно дефинисати свеобухватни еколошки приступ у складу с природом и стандардима заштите животне средине. Одлуку је потребно донијети на нивоу Владе у што краћем року, имајући у виду фактор времена којег нема пуно.
Оно што је утврђено је да је ефекат постојећег напера имао улогу у задржавању плаже испред туристичког комплекса на Ади, али је допринио и ерозији других дјелова Аде и Велике плаже, као што је углавном случај са чврстим структурама постављеним у мору. Италијански стручњаци такве структуре не препоручују због њихових краткорочних и ограничених бенефита и бројних нуспојава.
Ефекат краткорочних мјера изградње вјештачких дина који је спроведен у новембру 2021. године у сарадњи Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма и ЈП Морско добро дао је резултате и заштитио објекте "Улцињске ривијере" од невремена протеклог зимског периода
