Од отварања 10. јуна, Центар за заштиту биодиверзитета Јадрана Акваријум "Бока", који је организациона јединица Института за биологију мора (ИБМ) Котор, обишло је близу 10.000 посјетилаца. Руководилац Центра др Мирко Ђуровић каже да је у Акваријуму настањено шездесетак врста риба и морских организама и најављује да ће фонд наредне године бити обогаћен. Том послу приступиће се након новогодишњих празника, па ће Акваријум добити нове поставке, а посјетиоци ће у 2022. моћи да виде нове врсте морских организама.
– У току смо завршних преговора са добављачем, италијанском фирмом Панаква, везано за два нова танка (иста фирма је инсталирала опрему у акваријуму). Ових дана треба и да се уговори посао са локалним извођачем везано за додатно уређење дворишта и постављање интерактивних кућица на отвореном, гдје ћемо поставити едукативно-научни садржај. Посјетиоци ће ту моћи да виде како одређене врсте изгледају под микроскопом, какав је невидљиви живи свијет Јадрана, микро и макро пластику, њихов утицај на живи свијет... Желимо да то виде на директан начин и да то буде порука еколошког освјешћивања свих, нарочито најмлађих. Јер имали смо највише посјета ученика школа и дјеце из вртића, а оне изискују додатни напор наших аквариста у дијелу едукације. Осим тога што им причају о врстама риба, указују им и на проблеме загађења пластиком, о буци у мору, нелегалном отпаду, климатским промјенама, о свему што мучи наше море, тако да гледамо да спојимо и научно-комерцијални и туристички садржај – рекао је Ђуровић за "Дан".
Акваријум садржи многе необичне врсте риба. Најмлађима, који су најчешћи посјетиоци, највише се допадају најмаркантнија од свих врста – ража. Она се налази у "тач пул" танку, тачније у базену у којем може да се додирне вода. Атракција су и медузе, те одређене инвазивне врсте које су имали, а које су, нажалост, доспјеле у Јадранско море, али и велика крња и мурина.
–То су све врсте које врло мали број људи може да види уживо. Зато су акваријуми и настали, ради презентације морског живог свијета, а сада је само ствар умијећа запослених да та презентација буде што боља и љепша оку посјетилаца – казао је Ђуровић..
У Центру је седморо стално запослених, плус три научна радника Института (међу којима је и Ђуровић), док љети постоји потреба за ангажовањем још до пет сарадника како би рад био могућ седам дана у недјељи, а запослени имали дане одмора. Рад Центра се финансира продајом улазница, средствима од донација и из пројеката.
– Настојимо да са неколико страна добијемо финансирања, тако да Акваријум можемо да одржимо у животу. Надам се да ће и поједине институције на државном нивоу препознати Акваријум као дио образовног система и као дио туристичке понуде Црне Горе – истакао је Ђуровић.
Додаје да Спасилачки центар за морске корњаче још није пуштен у функцију из разлога што до сада нису нашли ветеринара који је расположен да волонтира у њему.
– Без њега не можемо да започемо ту причу, а то занимање је у Црној Гори дефицитарно. Пробаћемо да успоставимо Центар, али сваки нови садржај односно сегмент рада изискује нова финансијска средства, па без дугорочне стратегије финансирања, што је прије свега обавеза државе, тешко да Институт може сам то да финансира – нагласио је др Ђуровић.
