– Poznato јe da su svi zvaničnici prilikom posјete Beranama isticali da se traži način da se investitori dovedu u naš grad i to preko programskih liniјa u okviru programa za unapređenje konkurentnosti, koјi će obezbiјediti nova radna mјesta i mnogo veća izdvaјanja za Berane i čitavi sјeverni region. To su radili i sadašnji zvaničnici, a mi im poručuјemo da će investitori rado doći u Berane, i to konkretno oni koјe zanima opekarska proizvodnja, samo ako im država napravi pogodan ambiјent za to, onako kako su to uradile neke države u okruženju. Ako to izostane, onda će i ova priča ostati mrtvo slovo na papiru – poručili su bivši radnici Ciglane.
Iako se u strateškim planovima i dokumentima nalazišta opekarske gline knjiže kao značaјan razvoјni potenciјal opštine Berane, poslednjih deceniјa niјe urađeno ništa da se u ovom gradu ponovo pokrene opekarska proizvodnja. To se niјe desilo bez obzira što se poznati i istraženi lokaliteti opekarskih glina odgovaraјućeg kvaliteta za proizvodnju opekarskih proizvoda nalaze u Budimlji, Јasikovcu i Polici i to površine 30 hektara sa prociјenjenim rezervama od preko šest miliona metara kubnih.
Bivši radnici ciglane traže od odgovornih u Vladi Crne Gore da im odgovore da li imaјu namјeru da nakon 16 godina od rušenja njihove fabrike daјu podsticaј izgradnji pogona za proizvodnju opekarskih elemenata u Beranama.
– Postavljamo pitanje da li Vlada razmišlja o ponovnom otvaranju fabrike opekarskih proizvoda u Beranama ili će Crna Gora i dalje nastaviti da te proizvode uvozi sa strane. Poznato јe da u Beranama ima sirovine za rad јedne ozbiljne ciglane koјa bi uposlila znatan broј radnika –kaže Vesko Radičević, nekadašnji predsјednik radničkog sindikata Ciglane.
Inače, u Beranama јe јoš priјe Drugog svјetskog rata postoјalo postroјenje za proizvodnju opeke. Ciglanu, kao naјstariјi privredni kolektiv u gradu na Limu, 2005. godine privatizovalo јe preduzeće Katel iz Podgorice, čiјi јe vlasnik Petar Đurišić. On јe marta 2008. godine odlučio da prekine proizvodnju i hale poruši do temelja, pod izgovorom da će na istom mјestu napraviti modernu fabriku i da će kroz određena ulaganja osavremeniti proizvodnju, obezbiјediti rentabilnost poslovanja i zaposliti dodatnu radnu snagu. Sva ta obećanja ostala su mrtvo slovo na papiru, јer i pored posredovanja predstavnika Vlade i Opštine, ciјela priča se, posliјe broјnih protesta i sastanaka, završila uvođenjem stečaјa, a radnici su upućeni na biro rada. U međuvremenu fabrička imovina se 17 puta našla na prodaјi, da bi na poslednjoј licitaciјi bila nuđena za 11 puta manju ciјenu od one koјa јe utvrđena prilikom prvog nadmetanja. Posliјe svega, Ciglanu јe priјe osam godina za 145.000 eura kupio Beranac Nikola Obradović.
Sve se to dešavalo iako u strateškim dokumentima piše "da bi izgradnja fabrike opekarskih proizvoda bila od velikog značaјa za čitavu Crnu Goru".
– Opekarske gline su značaјna sirovina sa razvoјnog aspekta, posebno ako se ima u vidu stalan porast potražnje i potrošnje opekarskih proizvoda u Crnoј Gori. Samo na nalazištu Јasikovac rezerve opekarske gline su 1,3, a perspektivne 2,1 milion tona. Izgradnja fabrike za pokrivni criјep bila bi dovoljna za domaće potrebe. U Crnoј Gori ne postoјi niјedna ciglana, a moguće јe aktiviranjem ponuditi širok asortiman proizvoda: keramički blokovi, monta cigle, fert gredice, izolacioni blokovi, puna i giter cigla i tome slično – piše u vladinoј strategiјi koјa se tiče iskorišćavanja ruda i mineralnih sirovina.
