<p>На депонији халда, осим индустријског, и други отпад</p>

На депонији халда, осим индустријског, и други отпад / -Б.Б.

Депонија халда – симбол економске пропасти Никшића

Простор на којем се налази халда у приватном је власништву и то нам је засад препрека да уђемо у пројекат који би подразумијевао рекултивацију спорне локације, казао је Ђорђије Манојловић за „Дан“

Некадашње одлагалиште индустријског отпада из Жељезаре, послије градске депоније Мислов до, највећи је еколошки проблем никшићке општине. Тзв. халда је неколико километара удаљена од центра града, а на површини од 12 хектара депонован је сав производни отпад из фабрике. Вршилац дужности секретара Секретарија за уређење простора и заштиту животне средине Ђорђије Манојловић истиче да је Општина заинтересована да се позабави и тим проблемом.

– Простор на којем се налази халда у приватном је власништву и то нам је засад препрека. Планирамо да сагледамо цјелокупну ситуацију, прво да покушамо ријешити имовинско-правне односе. Потом бисмо ушли у пројекат који би подразумијевао рекултивацију спорне локације – казао је Манојловић за "Дан".

Могућа и фабрика за рециклажу гума

Спаљивањем гума појединци долазе до какве-такве економске користи, а негативан утицај на животну средину је немјерљив. Ђорђије Манојловић најављује да ће кроз приватно-јавно партнерство основати фабрику у којој ће се по стандардима вршити рециклажа те врсте отпада.

– Умјесто Грачанице, вјероватно ће локација за фабрику бити у једном од погона Жељезаре гдје ћемо уз рјешење проблема са отапдним гумама отворити и нова радна мјеста. Имамо заинтересованог инвеститора са којим ћемо до краја седмице обавити разговор. Уколико буде проблема, имамо и резервног заинтересованог па ћемо видјети шта ће се урадити – најављује Манојловић.

Како је истакао, у скорије вријеме Општина ће објавити и јавни позив за градску депонију Мислов до за коју је заинтересован конзорцијум из Холандије.

Одлагалиште се налази изнад насеља Рубежа и обухвата обје стране главног пута према Жупи. Из Жељезаре је ту деценијама одлаган отпад који садржи и опасне супстанце као што су кварцни пијесак, прашина из електролучне пећи и ватростални материјал. До 2005. године халда је била у власништву Жељезаре, а онда је уговором између представника фабрике, Владе и "Нексана" прешла у власништво те компаније. Из Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма за "Дан" су прије пола године појаснили да је халда била међу приоритетима које би рјешавали кроз пројекат који Влада реализује са Свјетском банком.

– Халда је вишедеценијски еколошки проблем, који је можда и најбољи примјер како се водило рачуна о животној средини у Никшићу и један је од симбола економске пропасти града који је био познат као индустријски центар. Простор на којем је одлаган отпад из производње у Жељезари, без икаквих мјера заштите, додатно је интересантан због чињенице да је завршио у приватном власништву, независно од фабрике, што је изазвало проблем јер као такав није могао ући у пројекат санације еколошких црних тачака који се финансира новцем Свјетске банке, казао је директор Еколошког покрета "Озон" Александар Перовић који већ 15 година прати проблематику на халди за коју каже да је запостављен проблем и да надлежне институције нијесу радиле много како би се власник подстакао да га рјешава.

На локацији се спаљују гуме и нелегално одлаже отпад, што су констатовале и надлежне инспекције које су излазиле на терен на иницијативу еколошких организација. Перовић сматра да у рјешавање проблема треба укључити власника, а због комплексних дјелатности и референтне стручњаке и компаније како би простор био доведен до еколошки прихватљивог.