Фокус рада Друштва пријатеља града Пераста у години на измаку био је законска заштита древног обичаја "Гађање кокота", у чему су, како истиче професорице Тине Угринић из те НВО, добили и подршку Општине Котор.
Она каже да су окончали израду елабората како би овај обичај, који се одржава у спомен на 15. мај 1645. године и тадашњу побједу Пераштана над Турцима, био заштићен као нематеријално културно добро.
– Чекамо јавну расправу о измјени Закона о заштити и добробити животиња, која би требала да буде одржана почетком 2022. године. Наш циљ је да кроз закон заштитимо тај вишевјековни пучки обичај у његовом изворном облику, због чега смо предузели бројне активности – казала је Угринић за "Дан", подсјетивши да, због ситуације са пандемијом вируса корона, ове године тај обичај није одржан у традиционалном облику.
Како је додала, након пријаве НВО Удружења за заштиту животиња "Корина", одлучено је да се организује округли сто и размијене мишљења на ову тему.
Подсјећамо, поводом перашке манифестације поменуто удружење је 2019. године реаговало пријавом против организатора и такмичара који са обале из ватреног оружја нису гађали макету, већ, како то обичај налаже, живог кокота који се налазио на плутачи у мору, иако је Ветеринарска инспекција претходно доставила рјешење о забрани коришћења живе животиње. Упозорили су да та активност крши више законских норми, поготово од доношења Закона о заштити и добробити животиња 2008. године. Пераштани нијесу дали свој обичај, па су се тада договорили да плате казну само да се он задржи у изворном облику.
Угринић каже да су на скупу на који су позвали и представнике "Корине", да са њима нађу заједничко рјешење, изнијели разлоге због којих им је битан тај обичај и да он буде у свом изворном облику.
–Пошто желе да нам укину наш древни обичај, активирали смо се да бисмо га заштитили на правни начин, да бисмо сјутра, па и уколико у томе не успијемо, могли да будемо мирни пред самима собом да смо нешто покушали, а уколико успијемо, да оставимо печат за будуће генерације. Обичај датира од 1654. године, од када континуирано траје. Иначе, већ је дошло до промјене у црквеном обреду прославе Велике Госпе, јер је некада била процесија улицама старог града Пераста, а данас трасом којом се пролазило то физички више није могуће због постављених клима-уређаја. Тако ће сваки пут некоме нешто сметати, и од тога нас је страх, а Пераштана је све мање. Сјутра ће некоме сметати што за "Фашинаду" (традиционална пучка манифестација), како ми у народу кажемо, беремо камење или беремо дрвеће јасена, мислим да се тако зове, које смрди. Дакле, неком заштитару биљака ће сметати што се беру биљке, па ће некоме сметати што се узима камење и баца пред перашки шкољ. Када бисмо тако гледали, свака ствар може некоме да засмета и због тога смо одлучни да истрајемо у заштити нашег обичаја – истакла је Угринић.
Друштво је консултовало и правника, а у сазнању су да ће јавна расправа о измјенама закона бити организована у Котору, када ће се полемисати и о томе да ли ће овај обичај ући у категорију заштићеног као нематеријално културно добро.
– Надамо се да ће бити слуха да се, када ми изнесемо све аргументе, наш обичај заштити – рекла је Угринић.