Да Петњичани који живе у иностранству истински помажу свој завичај најбоље показују исељеници из села Понор који су у последњих двије године опредијелили знатна средства за модернизацију путне мреже у овом мјесту. Они су прошле године сакупили преко 100.000 еура и уз помоћ локалне управе асфалтирали више од два километра пута. Акцију су наставили и ове године и издвојили још 40.000 еура за постављање асфалта у заеоку Кожари. Кажу да на овај начин враћају дуг завичају и шаљу поруку да се слогом, заједништвом и одрицањем могу створити много бољи услови за живот на простору Бихора.
– Живим у Холандији пуних 27 година. Тамо сам створио завидне услове за живот, али су моје мисли увијек биле окренуте ка Понору, мјесту гдје сам по први пут угледао свјетлост дана. Сјећао сам се тешких услова живота и како се, без ваљаног пута, козијом стазом одлазило у град. Увијек сам имао жељу да дам свој допринос да мој завичај добије другачију слику. Слично су размишљали и моји рођаци и комшије, па смо дошли до заједничке идеје да сакупимо новац за асфалтирање путева. Уз помоћ локалне управе и од новца који смо сакупили успјећемо да асфалтирамо комплетну дионицу пута и да село има модерну саобраћајницу – каже за "Дан" Есад Кожар.
Слична је прича и Рашида Кожара који такође живи у Холандији.
– Због сурових услова живота, практично сам побјегао из Понора кад сам имао 15 година. Тада сам мислио да се никада више нећу вратити овдје. Сада се у мени јавља све већа жеља да боравим овдје. На очевини сам направио кућу и испред ње на јарболима поставио десетак застава земаља у којима живе наши људи. Урадио сам то у знак захвалности тим земљама које су нам омогућиле да тамо радимо и стекнемо капитал. Наша радост још је већа када смо успјели да, издвајајући сопствена средства, асфалтирамо пут кроз село и докажемо колико патриотизма носимо у себи – истиче Кожар подсјећајући да се његова кућа у Понору налази на око осам километара од града.
– Ми живимо и радимо у иностранству, али смо у мислима увијек овдје. И није џаба речено да ми живимо дупли живот, јер смо физички тамо, а психички овдје. Проблем је само што се овдје не поштују утвђени закони и правила као у земљама гдје тренутно живимо. Ту треба тражити разлог зашто Црна Гора заостаје за Европом. Ми желимо да тамошња искуства пренесемо овдје јер када би систем Запада заживио овдје, онда би Црна Гора била најбогатија земља – истиче Кожар.
Асфалту су се обрадовали и они који стално живе у Понору, наводећи да им је помоћ дијаспоре улила наду да за ове крајеве долазе бољи дани.
– Био сам и ја кратко у иностранству, али сам послије свега одлучио да свој живот вежем за завичај. Ту сада живим са супругом и петоро дјеце. Захваљујући људима из дијаспоре имамо ријешено питање водоснабдијевања и, ево, асфалтни пут који буквално живот значи – навео је Един Кожар.
