Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) уложила је до сада 704 милиона еура у Црну Гору у 76 пројеката, саопштио је шеф канцеларије те институције у Подгорици, Ремон Закариа.
Он је казао да је банка 2020. године имала низ одобрених операција, али обично се говори о 30 до 50 милиона финансирања на годишњем нивоу.
- Такође, 69 одсто одлази на одрживост инфраструктурних инвестиција, односно индустрију, трговину, агробизнис и транспорт. ЕБРД је финансирао вјетроелектану Крново, која је била први приватни пројекат те врсте- рекао је Закариа на презентацији ЕБРД извјештаја о транзицији за прошлу и ову годину.
Закариа је казао да ЕБРД има партнерски однос са финансијским институцијама, у намјери да креирају производе у сектору малих и средњих предузећа и зелених бизниса.
- Радимо са великим компанијама и покушавамо да им помогнемо у транзицији према одређенм циљевима, помажући им да развију своје пословање у Црној Гори- прецизирао је Закариа.
Он је казао да ЕБРД има активности у вези са развојем јавних политика, поготово помоћ МСП сектору, као и са давањем подршке успостављању Кредитно-гарантног фонда.
- Активно смо укључени у израду студије изводљивости за унапређење широкопојасне инфраструктуре, с намјером да подржимо Црну Гору да инвестира у овај аспект инфраструктуре- додао је Закариа.
Он је казао да се ЕБРД радује што може да помогне и у процесу дигитализације у Црној Гори.
Регионални економиста, Ана Крешић, саопштила је да је свијет 2020. године доживио крупи изазов од чега се опоравља, али и да ће утицај рата у Украјини имати широке посљедице на земље у којима је ЕБРД присутан.
- Кад је ријеч о Западном Балкану, заштићенији је од других регија гдје је ЕБРД присутан. Директне економске везе су релативно слабе, али уопштено гледано земље су показале висок степен отпорности на шокове и могућност да се опораве захваљујући финансијском сектор- навела је Крешић.
Она је додала да је Црна Гора занимљив случај, ако се погледају све земље које ЕБРД покива. Имала је, према његовим ријечима, други највећи пад економије, али је показала један од најзначајнијих одраза опоравка и раста.
- Црна Гора има одређене везе са погођеним земљама посебно у дијелу туризма и броја туриста из Русије и Украјине. Црна Гора, такође, није имуна на друге посљедице, као што су пораст инфлације и енергената- рекла је Крешић.
Она је казала да је прошле године шпиц сезоне био као 2019. године, али мјесеци ван сезоне нијесу били на истом нивоу.
- Туризам остаје сезонска активност и бива концентрисан на одређене области. Такође, 96 одсто туриста одлази у приморске градове- казала је Крешић.
Она је оцијенила да недостају инвестиције, одређене пројекте треба привести крају, али има и одлагања неких инвестиција.
- Постоје ризици којима треба посветити пажњу, првенствено инфлацији која у Црној Гори јесте висока и јавном дугу- сматра Крешић.
Директор ЕБРД-а за транзицију и глобалну економију, Алеxандер Плекханов, казао је да у Црној Гори може да се уради много више када је у питању дигитализација државних услуга.
- Можете да намамите људе са напредним дигиталним вјештинама да их користе овдје, да се врате гдје год да су и да дигитализујете локалне економије. То је модел који већ функционише у одређеној мјери за овај регион- рекао је Плекханов.
Он је додао да се ту сусрећу старе и нове технологије, тако да је теже предвидјети очекивања.
- Истраживање је показало да је пуно људи радило од куће. Када смо их питали како им се свиђа и да ли су продуктивнији, људи су рекли да више желе да раде од куће, што нас није изненадило. Међутим, велике разлике су по регионима и земљама када је у питању повјерење- навео је Плекханов.
Он је додао да дигиталне технологије треба да помогну привредама и економијама да се превазиђе та фаза рада од куће, али постоји проблем повјерења који задржава економски развој.
Извјештај о транзицији је главни годишњи извјештај ЕБРД-а који анализира напредак у спровођењу структирних реформи и економском развоју у 38 земљама у којима ЕБРД реализује инвестиције
