Божо Јоличић / -Драган Стојановић

Јоличић: Због небриге надлежних све мање давалаца крви

Узрок није само економска криза, нити сада корона, већ недовољна активност и недостатак сарадње између надлежних институција, Министарства здравља, Завода за трансфузију и Црвеног крста - каже Јоличић

У Друштву добровољних давалаца крви на нивоу државе већ дуже постоји низ изражених проблема на које је, према ријечима предсједника ДДДК "Лука Бар", Божа Јоличића, неопходно указивати.

-Закон о обезбјеђивању крви, који је усвојен 2007. године, заправо је преписан од неке развијене земље Европске уније, са којом немамо много заједничког у погледу друштвене стварности, и није добар основ за организовање добровољног давалаштва. У том закону се не спомињу друштва - клубови, иако су основани прије 40-50 година. Ти клубови су регистровани као невладине организације из практичног разлога. Друштва су настала самоорганизовањем грађана јер држава није могла да одговори изазовима. На жалост, још увијек има оних који сматрају да су невладине организације непријатељи народа и државе. Ипак, надамо се да ће их бити све мање - истиче Јоличић.

Иницијатива клубова тиче се измјене поменутог закона.

-Сматрамо да узори треба да нам буду Словенија и Хрватска, а не Холандија. На жалост, то није наишло на подршку Министарства здравља, Завода за трансфузију и Црвеног крста. У земљама Европске уније све хуманитарне активности су у оквирима Црвеног крста, а за добровољно давалаштво крви постоји национални програм. Улога Црвеног крста у области давалаштва је маргинализована - додаје он.

Неопходан национални програм

Јоличић сматра да је потребан национални програм кад је у питању добровољно давалаштво крви.

-Потребно је унаприједити законодавство и организовати давалаштво у складу са објективном стварношћу. Добровољне даваоце треба организовати у друштва и клубове и на тај начин и даље обезбјеђивати крв и промовисати активност. Од највиших органа извршне власти треба тражити да надлежне институције дају подршку за бољу сарадњу. Потребно је учити младе хуманисте, а то се најбоље чини личним примјерима у вријеме кризе морала, и стално подсјећати на хуманост и темељне моралне вриједности - истиче Јоличић.

Јоличић сматра да ангажовање Завода за трансфузију на унапређењу давалаштва треба подржати.

-Треба подржати пропагандне активности у којима познати умјетници и спортисти промовишу ову хуману активност. Међутим, то није довољно. Потребна је озбиљна пропагандна активност у свим друштвеним срединама. Некада је Црвени крст организовао обуке промотера за ову хуману активност. Изградњом савремене трансфузије остварен је велики напредак у техничком погледу. Међутим, давалаштву није посвећена потребна пажња, и број давалаца се смањио. Узрок овоме није само економска криза, нити сада корона, већ недовољна активност и недостатак сарадње између надлежних институција, Министарства здравља, Завода за трансфузију и Црвеног крста - каже Јоличић.

Наглашава да је потребна стална пропаганда у свим друштвеним срединама.

-У средњим школама прави и најбољи промотери су професори, који први засуку рукав и дају крв. Треба мотивисати љекаре да, као људи којима се вјерује, сваком здравом пацијенту препоруче да даје крв. Локалне заједнице треба да покажу одговорност за живот и здравље својих грађана. Општине треба да се обавежу да сносе трошкове, или бар дио трошкова, код обезбјеђивања крви за своје грађане - казао је Јоличић.