Еколошка активисткиња Милица Канкараш испред ГИ "Сачувајмо ријеке Црне Горе" саопштила је да ускоро се навршава годишњица од смјене тридесетогодишње власти, али да су, нажалост, последњи догађаји показали да се никаква суштинска промјена није десила што се тиче сектора енергетике и заштите животне средине.
- Нова власт наставља пројекте против којих су ватрено говорили прије тачно годину дана. Један од тих пројеката старе власти је хидроелектрана на Комарници. Стручна лица су јединствена у мишљењу да с аспекта одрживости, енергетске ефикасности и екологије инвестиција у хидроелектрану на Комарници представља једну велику грешку. Свјетска банка је узимајући у обзир све ризике давно израдила Студију о неисплативости градње хидроелектрана. У развијеним државама које уважавају мишљење стручњака, након објављивања ове студије бројне компаније су престале да финансирају хидроелектране. Ове чињенице је на једном од протеста против ХЕ Комарница навео Дарко Стијеповић из НВО Центар за развој Дурмитора. Ни Свјетска банка, ни ММФ више не финансирају велике бране, јер су се штетни утицаји брана показали далеко већи од добробити коју оне доносе било коме. Добробит је само инвеститорима који зарађују огромне своте новца на коришћењу кредита и друштвених средстава’- наводи Стијеповић.
Што се тиче саме одрживости пројекта, како је наведено саопштењем, посланик Страхиња Булајић који је по струци инжињер геологије, јасно је објаснио да у лијевом опорцу бране постоји расједна зона дуга километар-километар и по, широка 15 метара, која је потпуно празна. ,
- То геолозима, хидрогеолозима, посебно инжињерској геологији много говори. Ту је било приче да се заротира брана за пет, шест степени… Шта се тиме рјешава? У инжењерско-геолошком смислу можда нешто, у хидрогеолошком ама баш ништа - наводи Булајић.
Поређења ради, вјетроелектрана на Крнову је коштала 120 милиона еура и производи између 200 и 230 гигават сати (GWh) у току године док је цијена инвестиције ХЕ Комарница 246,5 милиона (плус трошкови израде пројекта) и процјењује се да ће у најбољем случају производити 231,8 гигават сати на годишњем нивоу.
- Дакле, хидроелектрана Комарница би у најбољем случају производила пет-шест пута мање гигават сати него што то сада ради Термоелектрана у Пљевљима - навела је она.
