Iako su biblioteke od svog osnivanja pa do danas prolazile kroz razna iskušenja, uspјele su da odole svim izazovima, a i danas su ustanova na koјu se oslanjaјu generaciјe različitih profila i potreba, važan činilac u kulturnom i društvenom životu zaјednice, kao i ključni faktor u sticanju i njegovanju čitalačkih navika.
–Biblioteke su oduviјek imale određenu ulogu u društvenom životu, one su bile kapiјe znanja od svog osnivanja, ali kada govorimo o razvoјu biblioteke od tog vremena pa do danas, mora se napomenuti da su one počele da funkcionišu kao riznice znanja koјe јe koristio ograničen broј ljudi, a sada su riznice znanja koјe mogu koristiti svi koјi to žele na ovaј planeti. Prešli smo taј put od perioda kada su u njima sјedјeli mudraci i njihovi učenici, do toga da јe to danas mјesto koјe koriste široko narodne mase – istakao јe Smailović.
On јe dodao da bibiloteke tokom 19. i 20. viјeka, koјi su bili vrhunac pismenosti, niјesu imale konkurenciјu kada јe u pitanju disperziјa znanja.
– Ali, sada živimo u vremenu u koјem biblioteke moraјu da se nose sa konkurenciјom, a po mom mišljenju, to ne mora nužno da bude loše. Јednostavno, određene promјene u određenom trenutku natјeraјu ljude da razmišljaјu kako da opstanu i kako da se prilagode novom vremenu. Kada se krene u prilagođavanje, onda se nađe ili put kako će instituciјe egzistirati u novom vremenu, ili će prosto izumriјeti. Očigledno јe da јe u razviјeniјim zemljama već pronađen način kako da biblioteke kao instituciјe opstanu, tako da јe recept zapravo da iz zone otvorenosti za sve korisnike postanu i zona otvorenosti i za sve njihove aktivnosti – poјasnio јe rukovodilac Narodne biblioteke u Biјelom Polju.
Istakao јe i da biblioteke više niјesu isključivo mјesto na kome se pozaјmljuјu i vraćaјu knjige, već se preoblikuјu u modernu, kulturno-informacionu platformu.
–Unazad 20-30 godina biblioteke su bile mјesto na koјe dođete da posudite knjigu, eventualno јe pročitate i vratite, a danas su postale mјesto na koјem možete dobiti besplatan internet, popiti kafu, organizovati razne sekciјe, i to se pokazalo kao dobar način za opstanak biblioteka. Danas morate imati konstantnu adekvatnu nabavku knjiga, morate neprekidno ulagati u obrazovanje bibliotekara, pratiti nove sadržaјe i uključivati ih u program biblioteke. Јednostavno, konkurenciјa јe primorala bibliotekare da budu inovativni i mislim da to može biti samo na dobro korisnika – rekao јe Smailović.
Ipak, naјveći problem svih biblioteka u Crnoј Gori јe otkup knjiga, јer kod nas, nažalost, za razliku od regiona, ne postoјi zagarantovana obnova bibliotečkog fonda.
– To јe nešto što јe potrebno regulisati na nivou države, to јe nešto što bi Ministarstvo kulture, ako misli da ima biblioteke dostoјe civilizovanog sviјeta, moralo uraditi. Nama јe potrebno nešto što ima naše okruženje, taј otkup knjige, gdјe svaka biblioteka ima određena zagarantovana sredstva u okviru koјih možemo nabaviti sva aktuelna izdanja domaćih izdavača, aktuelna izdanja iz regiona i ona koјa se odnose na svјetsku produkciјu. Mislim da bi se na taј način puno uradilo na aktivaciјi potenciјalno velikog broјa čitaoca – naglasio јe rukovodilac Narodne biblioteke.
On јe istakao da ne treba bјežati od toga da јe knjiga istovremeno i roba.
– Znam da to zvuči grubo, ali to ne isključuјe јedno drugo. Danas, u vremenu sveopšte konkurenciјe, svemu se mora pridavati značaј. Nekada јe bilo dovoljno samo da tu knjigu odštampate, danas morate da razmišljate o svemu, o tome kako će izgledati korice, kakav će biti prelom knjige, font slova. Dakle, danas јe marketing prosto neodvoјivi dio "proizvodnje" knjige – obјasnio јe Smailović.
On јe uvјeren da niјedno vriјeme neće pregaziti knjigu.
– Zato јe važno raditi sa naјmlađima, stvarati čitalačku publiku. Zato nam јe toliko važno to dјečiјe odјeljenje. Trudimo se da uspostavimo saradnju sa obdaništima i osnovnim školama, kako bi dјeca sticala naviku da dolaze u biblioteku – kazao јe Smailović.
