Око 60 ватрогасаца спасилаца никшићке Службе заштите и спасавања већ скоро мјесец даноноћно се боре са пожарима на више локација.
Горе шуме у Враћеновићима, Пустом лисцу, Седлу, Кутском брду, Горњим Трепчама, Бршну, Драгаљу, ниско растиње и трава у приградским насељима и све подсјећа на 2012. и 2017, када је ватра уништила на стотине хекатара природног блага за чији опоравак су потребне деценије.
Из никшићке Службе заштите истичу да су и у ову пожарну сезону ушли неспремни, али не што се тиче њихове организације, него свега онога што је требало да претходни од надлежних државних органа.
Вршилац дужности командира Службе Славко Тадић каже да и ако је нешто урађено на папиру, на терену није ништа.
– Нажалост, традиционално улазимо неспремни у сезону, традиционално су велике штете, огромна шума гори, уништава се животна средина, то се мјери милионима. Послије овога морамо са надлежнима лијепо да сједнемо и да се договоримо. Ништа нам не значе ни планови, ни елаборати, ако их има, кад се на терену не ради. С обзиром на интензитет пожара, срећа је те нема жртава, али је питање када ће неко да плати немар који траје већ двије деценије – каже Тадић.
Никшићки ватрогасци су са цетињским прије два дана гасили пожар у Цуцама, а из Друштва "Ластва требињска" помагали су Никшићанима у гашењу пожара у Нудолу. Међутим, Тадић се жали на велики недостатак опреме.
- И онда се све то додаје једно на друго и десе се овакви огромни пожари. Ватрогасци дају свој максимум, али су опет на мети критика. Грађани не знају да су уз гашење пожара наша обавеза и интервенције приликом саобраћајних незгода, спасавање мјештана, претраге терена, обезбјеђења утакмица, фестивала... Не знају ни да немамо довољно опреме, посебно личне. Локална управа помаже колико може, али треба нам милион ствари. Морамо да имамо адекватну личну заштитну опрему. Како на шумски пожар ватрогасца спасиоца да пошаљем у патикама, како да му обезбиједим исхрану? Да се ми сами на локалном нивоу не организујемо, не знам шта бисмо радили – наглашава Тадић, истичући да је солидарност између служби заштите на високом нивоу, па помажу једни другима колико могу.
