Представници невладиних организација с подручја општине Плав тврде да тај крај, збоге небриге и неодговорног понашања надлежних институција, биљежи негативне резултате у свим сферама. Истакли су да је привреда у потпуном колапсу и да природни и други потенцијали нијесу стављени у функцију развоја локалне заједнице. Казали су да то за последицу има изражено исељавање и забрињавајућу економску и социјалну ситуацију.
-Куд се год човјек окрене, наићи ће на забрињавајуће слике које потврђују да се Плав суочава са свеукупном кризом. Фабрике су затворене, привреда је на кољенима, док су природни ресурси, попут шума, дати на коришћење привилегованим моћницима са стране. Локалном становништву је остало само да гледа ужасне слике, јер нико од надлежних институција и не покушава да промијени овакво стање. Због свега млади, у потрази за бољим животом, све више напуштају завичај, док старији једва успијевају да одговоре основним животним потребама – нагласио Неџад Цецињанин, у име НВО "Дрвопрерађивачи Плава".
Он је казао да је дрвопрерада, некад једна од главних развојних грана у општини, потпуно уништена.
-Плав је некад живио захваљујући дрвопреради. У тој области радило је преко 500 људи из ових крајева. Данас од тога нема ништа, јер су привилеговани концесионари немилице сјекли државне шуме, док локално становништво није успијевало да из тих шума обезбиједи ни дрва за огрев. Такође, дошло је до проглашења Националног парка "Проклетије", од чега Плављани немају никакве користи. Држава је практично тамо зараобила 70 одсто плавских шума остављајући дрвопрерађиваче без сировине – наво је Цецуњанин.
С њим јер сагласан и Еско Барјактаровић из НВО "Пријатељи Плава", наводећи да се туризам и пољопривреда развијају само у плановима државних и општинских институција.
-Потенцијали Плавског језера, као једаног од највећих природних бисера на сјеверу Црне Горе, ни изблиза нијесу искоришћени. Напротив, допуштено је да се језеро губи и пропада. Уз то, довољно је рећи да у Плаву, који се књижи као пољопривредни и сточарски крај, годинама не ради сточна пијаца и схватити да је овај крај препуштен константном пропадању – нагласио је Барјактаровић.
И из НВО "Клуб Велика" истичу да државни органи не нуде одговарајућу стратегију за развој плавске општине.
-Пут преко Чакора који води ка Метохији је одавно затворен, што у великој мјери спутава развој овог краја. С друге стране, на Чакору се врши немилосрдна сјеча шуме од стране тајкуна, док се локалном становништву не нуде никакве погодности и стимулације да организује живот у свом завичају. Не отварају се нова радна мјеста и у таквој ситуацији народ је приморан да одлази. Због тога је и број становника у Велици десеткован у односу на нека минула времена – наглашава Гојко Кнежевић из поменуте НВО.
