"Брига о старим лицима" пројекат је који континуирано реализује никшићки Црвени крст уз помоћ Црвеног крста Црне Горе и Италије. Међутим, у том домену неопходна је помоћ волонтерима и активистима организације јер је на подручју општине, која је територијално највећа у Црној Гори, тешко помоћи свим старачким домаћинствима, а сваким даном их је све више. Секретарка Општинске организације Црвеног крста Ана Мацановић у разговору за "Дан" истиче да велики дио својих активности посвећују управо старима на сеоском подручју, којима покушавају да помогну у складу са њиховим потребама.
– Никшић је мало специфичан јер је најраспрострањенија општина и заиста је тешко сазнати и спознати гдје све људи живе. Често нам се деси да одласком на терен нађемо нова старачка домаћинства, самачка, за која нико и не зна. То су најчешће људи са малим или без икаквих примања и јако тешко живе. Породице су им се силом прилика раселиле, дјеца отишла за послом, а они остали сами и често без игдје ичега. Тако да видјевши ту ситуацију апелујемо на друштво у цјелини и донаторе да се више укључе – апелује Мацановић.
У претходним мјесецима обишли су и помогли око 150 старачких домаћинстава на селу, а Мацановић каже да су са њиховим у обилазак ишли и активисти америчке оранизације Црква Исуса Христа Светаца последњег дана који су им партнери. У екипи је био и љекар којем се, наглашава Мацановић, стари највише обрадују.
– Старима на селу недоступна је свака здравствена установа, апотека, и заиста кад дође љекар они му се највише обрадују. И то је нешто на чему би требало радити највише у неком наредном периоду с обзиром на то да не постоји институција не у нашем граду, него у држави, која има базу података о свим тим људима. Колико их има врло тешко је сазнати из разлога што ми стално одласком на терен наиђемо на нове љеде иако се трудимо да имамо неку базу и сазнамо од мјештана ко, гдје и како живи. Имамо одличну сарадњу са мјесним заједницама које нам помажу у проналаску тих људи – истиче Мацановић.
Организација Црвеног крста старима донира по пакет са храном и средствима за хигијену, али су њима и сама посјета и лијепа ријеч некада довољни. За разлику од старих на селу, стари у градској зони имају више помоћи од Црвеног крста. Омогућене су им геронтодомаћице, доступније су им институције, а у оквиру Црвеног крста постоји и Клуб за старе чији је рад обустављен због епидемије.
