Да на планинама сјевера Црне Горе у љетњем периоду борави све мање сточара посвједочава и катун на Зелетину који припада мјештанима андријевичког села Улотина.
На овом катуну некада је са стоком издизало преко 80 домаћина из Улотине, да би у последњих седам година сточарењу на пространим планинским висовима Зелетина остао вјеран само седамдесетосмогодишњи Милутин Шошкић.
Присјећајући се минулих времена када су катуни били пуни стоке, Шошкић наводи да је права штета што, и поред одређених погодности које пружа савремено доба, више нема интересовања за традиционална занимања.
-Пуних 75 година, прво као дијете, а касније и као породичан човјек, сваког љета боравим са стоком на Зелетину. Сјећам се када је овдје било 86 планинских колиба. У већини од тих колиба били би чланови по два домаћинства. Сва та домаћинства су држала доста стоке, тако да је у нашем катуну, који се зове Катуниште, у љетњем периоду било на хиљаде оваца и на стотине говеди. Како је вријеме одмицало у нашим крајевима опадало је интересовање за бављењем сточарством, тако да сам ја у последње вријеме једини Улоћанин који издиже са стоком на планину. Све се то дешава иако данас за разлику од неких минулих времена имамо пут до катуну и друге бројне погодности које пружа модерно доба. То је права штета, јер послије мене овдје засигурно неће бити ни једног сточара, што указује да друштво у цјелини није урадило ништа да на прави начин стимулише поспјешивање сточарства – истиче Шошкић у разговору за "Дан".
Он наводи да Зелетин током године посјете бројни туристи и гости, али и мјештани који су на мјестима некадашњих колиба направили модерне викендице.
-Зелетин је изузетно привлачна планина, због изванредних љепота које јој је мајка природа подарила. Ту на нашим катунима су се некад одржавани сабори гдје би се окупљало мноштво људи из цијелих Васојевића и Лимске долине. Сада је све другачије, нема сточара и сабора, али зато бројни туристи посјећују наше планине. Навраћају и Улоћани који су овдје направили викендице за одмор. Међутим, мене срце заболи што катун не живи као некада и што се умјесто чобанске фруле, чује завијање вукова – истиче Шошкић, који држи 60 оваца, коња и четири краве.
Мјештани подсјећају да и остали катуни на Зелетину, дијеле судбину овог којег су за испашу стоке користили Улоћани. Тврде да све то указује да држава није предузела никакве мјере да, у поремећеном систему вриједности са којим је суочено савремено друштво, стимулише младе људе да раде и да живе од свога рада. Истичу да је погубно то што су приче око увезивања туристичке понуде и производње здраве хране на сеоском подручју осталe само мртво слово на папиру.
