Документ Процјена ризика од катастрофа Црне Горе који би требало да буде завршен за два мјесеца, омогућиће доносиоцима одлука на локалном и националном нивоу, да препознају ризике и њихове размјере с економског, друштвеног и социјалног аспекта.

То је саопштено у току трећег консолидационог састанка поводом израде Процјене ризика од катастрофа Црне Горе, који је организовао Директорат за заштиту и спашавање Министарства унутрашњих послова у Петровцу. 

В.д. генералног директора Директората за заштиту и спашавање, Миодраг Бешовић, истакао је да је Процјена ризика од катастрофа Црне Горе један од најзначајнијих докумената из читавог система заштите и спашавања.

 - Сама чињеница да се ради по методологији Европске уније (ЕУ) и да је та заједница финансијер наших активности показује колико је то у читавом глобалном систему заштите и спашавања битно - казао је Бешовић.

Рекао је да је задовољан како тече динамика израде документа, као и да ће сви задаци који су одређени бити завршени на вријеме. 

 - Чињеница да на изради документа ради 94 стручњака из свих области показује колико смо озбиљно приступили овом пројекту. Овај документ ће се и у наредном периоду надограђивати, с обзиром на нове ризике. Ми ћемо дати допринос како би одговорили на њих и превентивно дјеловали, као и како би посљедице ризика биле што мање - казао је Бешовић. 

Начелник Дирекције за цивилну заштиту и смањење ризика од катастрофа, мр Љубан Тмушић, рекао је да је до сад завршено доста кад је у питању израда документа Процјена ризика од катастрофа Црне Горе. 

 - Израдили смо општи дио процјене ризика, сценарије за девет група појединачних ризика, дефинисали смо и израдили документе који се тичу мултиризика, које ћемо имати обавезу да у наредних тридесетак дана финиширамо, како би након тога кренули са процесом превођења документа и штампања, као и организовања завршног састанка -  рекао је Тмушић. 

Планирано је, како је казао, да документ буде завршен 15. новембра. 

 - Врло смо поносни на тај документ, јер онако како већ видимо његове оквире, то ће бити први документ овог типа у Црној Гори и биће врло употребљив за различите аспекте друштва, нарочито за доносиоце одлука на националном и на локалном нивоу. Они ће из тог документа моћи да препознају који су то ризици који угрожавају Црну Гору и да виде које су размјере тих ризика потенцијално и с економског, друштвеног и социјалног аспекта у будућности - истакао је Тмушић.

Представница Европске комисије, Ивона Олхова, путем видео везе, захвалила се великом броју стручњака из Црне Горе, који су укључени у израду документа.

- Препознајемо важност тога што су укључени стручњаци из различитих области. Надамо се да ће у будућности предложити идеју за нови пројекат. Помно ћемо наставити да пратимо напредак у изради документа - рекла је Олхова. 

Метеоролог и члан радне групе за област климатске промјене, Бранко Мицев, казао је да је Црна Гора, кроз хидрометеоролошку активност, корисница великих услуга као што су Коперникус систем за упозорење на опасност од пожара и Европски центар за средњорочну прогнозу времена, оцјењујући да је држава способна да изгради капацитете да има такав ниво какав захтјева ЕК. 

 - Подручје Црне Горе је рањиво на екстремне метеоролошке ситуације за које се сматра да су поизвод климатских промјена. Наше подручје трпи велике посљедице. Препознавајући екстремност метеоролошких ситуација, дефинисали смо неколико ризика, приоритет смо дали олујно временским непогодама, хладним таласима и снијеженим падавима, али и ризику од екстремно топлих таласа и екстремних сушних периода -  појаснио је Мицев. 

Рекао је да су током израде документа препознали и мултиризик који је повезан у контексту олујно временске непогоде са поплавама. 

 - Ово су ризици који су иначе у свијету, на глобалном нивоу, препознати као ризици који носе највећу материјалну штету, али и штету по људски живот - додао је Мицев.

Професорица на Грађевинском факултету Универзитета Црне Горе и чланица радне групе за област геолошки ризици, Јелена Пејовић, рекла је да је израда документа Процјена ризика од катастрофа Црне Горе веома важна, наводећи да од 1979. године није рађена национална процјена ризика од земљотреса. 

 - Пројекат је веома значајан, јер га финансира ЕК, што нама из научне заједнице представља задовољство из разлога што имамо могућност да примјенимо најсавременије европске методологије за израду процјене ризика и на тај начин да добијемо документ који ће бити упоредив са сличним документима из земаља окружења, као и из осталих европских земаља - казала је Пејовић. 

Европска комисија тј. Генерални директорат за цивилну заштиту и активности хуманитарне помоћи одобрила је Црној Гори финансирање овог пројекта.

Другог дана, састанку је присуствовала и министарка одбране, Оливера Ињац, као чланица Радне групе за процјену ризика од катастрофа Црне Горе.