У општини Плав питање искоришћавања природних ресурса, а прије свега шума, била је једна од главних тема која је и у години за нама заокупљала пажњу шире јавности. Са бројних протеста дрвопрерађивача, представника невладиних организација и грађана тражено је да се државне шуме ставе у функцију развоја локалне заједнице. Поручивано је да ће народ овога краја свим расположивим средствима спријечити привилеговане концесионаре да врше даљу експлоатацију дрвне масе на начин како су то досад радили. Истицано је да је општина Плав последњих деценија, због недомаћинског управљања природним ресурсима, доживјела свеукупну развојну стагнацију.Плавски дрвопрерађивачи послије свега истичу да је њихова борба, бар донекле, уродила плодом и да су одговорни у Управи за шуме коначно добрим дијелом разумјели потребу да се кроз обезбјеђивање сировине, створе услови за финалну прераду дрвета.
-Морао се заиста дићи глас и не сложити се са концесионом политиком која је последњих деценија сповођена у Црној Гори и на територији наше општине. Каква је то концесиона политика када по тим правилима народ није могао да дође до дрвета за огре, док смо ми дрвопрерађивачи били лишени могућности да набавимо сировину за рад. Све се то дешавало јер су комплетне концесије на шуме, по мизерним цијенама, уступане привилегованим концесионарима. Ми смо практично голим животима устали у борбу против тако накарадног концепта управљања шумама. То кроз шта смо на том путу пролазили тешко је ријечима описати. На крају су одговорни у Управи за шуме схватили да смо били у праву и понудили нови концепт по ком ћемо и ми дрвопрерађивачи и грађани моћи да дођемо до дрвне масе. Све то говори да наша бирба није била узалудна – нагласио је Еско Барјактаревић у име плавских дрвопрерађивача.
И вршилац дужности директора Управе за шуме Срђан Пејовић недавно је новинарима казао да се нуди нови концепт управљања шумама гдје ће и држава и мали дрвопретађивачи имати више користи.
-Појединци су 20 година добијали концесије по ниским цијенама, девет еура лишћари и 17 четинари, а послије их препродавали неком другом, или извозили и тако остваривали енормне зараде. Зато код нас дрвопрерада практично не постоји, јер су појединци добили да користе шуму практично бесплатно, а циљ је био да се развије финална прерада, да се људи запосле и да то буде економски замајац развоја Сјевера Црне Горе. Тако и Управа за шуме остварује мањи приход него што је расход. По први пут дајемо јавни позив који није дискриминаторски који је правичан и у складу са јавним интересом државе - рекао је Пејовић.
Дрвопрерађивачи Плава истичу да Пејовићеву констатацију поткрепљује податак који указује да на подручју Плава ради свега десетак радника у области дрвопрераде, иако их је некада било 500.
-Ми више нијесмо имали времена за чекање, јер смо сваки дан гледали као привилеговани концесионарио наочиглед надлежних државних органа уништавају наше шуме. У питању је права касапница, док су многи били приморани да затварају своје погоне због недостака сировине. Јасно смо ставили до знања да се, уз строгу заштиту природних ресурса, морају заштитити интереси локалног становништва и дати шанса дрвопрерађивачима да, бавећи се финалном прерадом дрвета, лако долазе до сировине, што до сада није био случај. Вјерујемо да долази вријеме када ће се схватити колико је дрвопрерада значајна и шта су потребе локалног становништва, а не само оних који су навикли да се богате преко ноћи – каже Неџад Цецуњанин један од плавских дрвопрерађивача.
Подршку захтјевима да се рационалније користе природни ресурси давао је и предсједник општине Плав Нихад Цановић истичући да се, уз поштовање закона, морају тражити ваљанија рјешања за управљање шумама.
- Ја сам како предсједник општине цијело вријеме апеловао на Владу, ресорно министарство, као и на Управу за шуме да имају слуха за потебе локалног становништва, јер није нормално да сву дрвну грађу добију концесионари са стране док локалном становништву није остало ни за основне потребе – истако је Цановић.
Из невладиних организација сматрају да је погубно што су само незнатна средства од концесионих накнада усмјеравана за развој локалне заједнице.
- Да су се којим случајем предвиђена средства од концесионих накнада усмјеравала за развој Плава не би имали оваку развојну стагнацију. Због таквог односа Плав је постало мјесто гдје се не може оргтанизовати неки ваљани живот и није се чудити што наша младост одлази у неке срећније крајеве. Са друге стране сваки дан смо гледали тешке камионе натоварене балванима, како ремете природну равнотежу и уништавају нашу муку. Погубно је што су домаће институције пред таквим појавама затварале очи – у име невладиних организација каже Рашит Марковић.
