Иако су нам комшије, Роми и Египћани у Никшићу живе углавном у одвојеним насељима. На подручју града налази се неколико таквих насеља у којима живи око хиљаду Рома и Египћана. Ограђени кућерци, већина направљена прије више од пола вијека, крију приче о тешком животу и дугогодишњој нади о бољем. Многи су, попут шеснаесточлане породице Шпатолај, са Косова у Никшић доселили прије више од 20 година и нашли су мир, али не и "инклузију" и "интеграцију" о којима се за сада понајвише само прича. Ернест Шпатолај није имао могућност да се школује већ је, како каже у разговору за "Дан", његова породица углавном водила битку за преживаљавање. Каже да није желио да са испруженом руком тражи некоме парче хлеба или новац, већ је хтио да ради, а једина могућност која му се нудила била је да буде гробар.
- Имам 43 године, а овај посао радим скоро 20. Није физички тешко, али јесте психички јер сваки дан гледам туђу муку, па неријетко и сам западнем у тугу и депресију - прича Шпатолај.
Његов посао у "Погребном" никшићког Комуналног предузећа готово да нема радно вријеме, нема ни бенефицирани радни стаж, а посао гробара не подразумијева само копање раке и сахрањивање, већ је опремање покојника, отварање гробнице и неријетко сакупљање и похрањивање посмртних остатка, а уз све то иде и брига о чистоћи гробља. Шпатолај има бројну породицу, шесторо дјеце и троје унучади, и сви живе у 54 квадрата бараке у насељу Грачаница. Каже да се труди да дјецу школује да не би радили посао који он ради, али је и његов син Шабан морао да ради једино што му се нудило- да буде гробар.
-Има 22 године и завршио је основну школу, и за њега је ово била једина могућност да нешто ради. Трудим се да га одмијеним гдје год могу, тешко подноси неке ситуације са којима се сусрећемо током рада. Уз све то, имамо и других проблема. Дјеца су ми рођени у Црној Гори али још увијек немају држављанство, тако је и са унуцима. Проблем су и нeусловне бараке у којима живимо, али надамо се рјешавању тих проблема - каже Шпатолај.
Посао гробара у Никшићу, потврђује руководилац "Погребног" Веселин Ђуровић, углавном хоће да раде Роми и Египћани, а запослена су четворица, док су из редова домицилног становништва два радника.
-То је изузетно тежак посао. Дешавало нам се да конкурс за гробара буде отворен двије-три године - каже Ђуровић.
Највећи послодавац за Роме и Египћане у Никшићу је Комунално предузеће у којем их је запослено укупно 45. Осим у "Погребном", 39 их је у "Чистоћи", а двоје у "Зеленилу". И те послове једино они хоће да раде,чисте улице, празне контејнере и уређују јавне површине.
Директор Центра за афирмацију ромске и египћанске популације Нарди Ахметовић каже да је у образовни систем у Никшићу, према садашњим подацима, укључено око 240 ромске и египћанске дјеце, од чега око 220 у основним, а двадесетак у средњим школама. На високом образовању тренутно је само Фана Делија која завршава магистарске студије.
Ахметовић истиче да је преко пројекта "Хелпа" седам припадника Рома и Египћана у Никшићу добило могућност да 12 мјесеци раде као медијатори, пет при Дому здравља и по једно при Центру за социјални рад и Бироу рада. У органима Општине једно лице је запослено.
-Кључ проблема је средње образовање и морамо сви наћи начина да их мотивишемо да наставе школовање. Неопходни су нам медијатори из редова ромске и египћанске популације у институцијама и установама, како би својим сународницима помогли да лакше остварују своја права.Неопходно је економско оснаживање, али и промјена јавне политике према Ромима и Египћанима - сматра Ахметовић.
