На главној жељезничкој станици у Недакусима, већ неко вријеме дане проводи Мехо Селимовић (76), јер се његова уџерица склепана од дасака под теретом снијега буквално урушила. На бараци у којој је живио протеклих 16 година попустио је кров и појавиле се огромне рупе, па је даљи опстанак у руинираном објекту готово немогућ. Мехо је један од становника импровизованог насеља Рома у Недакусима, смјештеног између жељезничке пруге Београд–Бар и магистралног пута Бијело Поље–Пријепоље, који су своје уточиште нашли на том простору јер бољег за њих није било. Селимовић ових дана чешће борави у чекаоници на жељезничкој станици јер, тврди, нема гдје да се склони, а нема никог ко би му помогао. Појашњава да је више него лошег здравственог стања и да мјесечно прима 69,39 еура што му није довољно ни за хљеб. Апелује на људе добре воље и хуманитане организације да му помогну.
– Нема никога да ми помогне. Имам кћерку Силвану, која се удала и живи у Загребу, има деветоро дјеце. То су моја унучад, а имам и двоје праунучади. Они имају свој живот, а ја сада немам кров над главом – јада се Мехо и додаје да је снијег који је протеклих дана падао на подручју бјелопољске општине причинио велике проблеме ромским породицама које живе у трошним баракама у насељу Недакуси.
– Бараке у којима живе моји сународници су толико несуловне да смо стално страховали да ће нам се током ноћи обрушити на главу. Ово није живот достојан човјека, него мучење. Говорио сам и јесенас новинару "Дана", који нас је обилазио, писао о нама и хвала му на томе, да не смијемо ни да помислимо шта нас чека када дође зима. И ето моја барака је попустиула под снијегом и сада у њој не смијем заспати – каже Селимовић, додајући да је у бараци у којој нема ни воде ни струје живио од 2006. године.
Док грли Титову слику Селимовић казује да се док је маршал био жив живјело достојанственије и боље.
Иначе, у баракама у Неадакусима, склепаним од дасака и тер папира, без струје и воде, у више него нехуманим условима живе тренутно неколико ромских породица. Они кажу да су заборављени од свих и да су због неусловног смјештаја и претешког живота препуштени тихом умирању.
– Сигурно је да у Црној Гори нико не живи у горим условима од нас Рома у Недакусима – подвлачи Мехо Селимовић.
