Депонија Халда, некадашње одлагалиште индустријског отпада из бивше Жељезаре, већ двије деценије један је од највећих еколошких проблема града под Требјесом. Иако удаљена неколико километра од центра Никшића и више од десет година се не користи, индустријски отпад који је на њој таложен деценијама пријетња је за животну средину и здравље грађана јер садржи опасне материје попут кварцног пијеска, прашине из електролучне пећи, те и ватросталног материјала. Из Министарства екологе, просторног планирања и урбанизма "Дану" су казали да је Халда, уз круг садашње жељезаре Тошчелик, идентификована као локација индустријског отпада у Никшићу. Иако је требало да је одавно уклоњена, рјешење се и даље тражи и највјероватније ће то бити од средстава грађана, односно државног буџета.
– Кроз пројекат "Управљање индустријским отпадом и чишћење", који Влада Црне Горе реализује у сарадњи са Свјетском банком, за санацију је идентификовано пет приоритетних локација у Црној Гори на којима се налази индустријски отпад и локација "Халда". Међутим, с обзиром на то да је локација на којем се налази "Халда" у приватном власништву, и у вези са тим услови финасирања Свјетске банке, поменута локација ипак није узета у обзир за санацију. Имајући у виду претходно наведено, Влада ће у наредном периоду размотрити моделе финансирања санације одлагалишта "Халда" – наводе из ресорног министарства.
Како су појаснили, уговором из 2005. године између Жељезаре (као продавца и, између осталих и представника Владе Црне Горе) и никшићке фирме "Нексан" као купца, дефинисано је питање контаминације, односно да "Халда" остаје обавеза продавца. Према ранијим мјерењима вршеним на овој локацији, садржај неорганских полутаната, кадмијума, олова, арсена, хрома, никла, флуора, бакра, цинка, бора и молидбена " превазилазе вриједности нормиране правилником". Упркос томе изостале су реакције надлежних државних органа, осим еколошких, попут "Озона" који константно упозорава на опасности од те депоније.
– Један од најекстремнијих еколошких проблема у Никшићу је Халда, која је својеврсни доказ да се током периода "индустрализације", није мислило о последицама такве политике нити водило рачуна о интересима будућих генерација. Та својеврсна еколошка бомба је под сумњивим околностима прешла у приватно власништво фирме "Нексан" током учешћа њиховог власника у менаџменту фабрике, чиме је направљена административно непремостива препрека да се тај простор санира кроз пројекат санације и ремедијације историјских црних тачака Црне Горе, за који је Свјетска банка кредитно задужила државу око 50 милиона долара – казао је у изјави за "Дан" директор "Озона" Александар Перовић.
