Документационо-информациони центар Веритас саопштио је да су у агресији хрватских оружаних снага „Бљесак” на српску област западна Славонија 1. маја 1995. године убијене или нестале 283 особе, од којих 114 цивила, а да су хрватски генерали који су акцију испланирали и извели према налогу руководства Хрватске, још на слободи, овјенчани славом хрватских националних хероја.
Међу особама које су убиле хрватске оружане снаге у овој акцији је 56 жена, осморо дјеце и 75 људи старијих од 60 година, а расвијетљена је судбина само 162 жртве.
У саопштењу се наводи да је 1. маја 1995. године на ову област, која је била под заштитом УН, против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и око 4.000 војника, кренуло више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага.
Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору, а народ западне Славоније, сјећајући се Јасеновца из 1941. године и Пакрачке Пољане из 1991. године, кренуо је у егзодус према Републици Српској.
На путу према „мосту спаса” до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци, док су рањеници клани или гажени тенковским гусјеницама.
Међу несталима се води још 121 особа, од којих су 52 цивила, укључујући 24 жене.
Хрватски генерали Лука Џанко, Маријан Марековић, Младен Круљац и бригадир Стјепан Гашљевић, који су по налогу сада покојних Фрања Туђмана, Гојка Шушка, Јанка Бобетка, Имре Аготића и Петра Стипетића, испланирали и извели акцију под звучним називом „Бљесак”, још су на слободи, овјенчани славом хрватских националних хероја.
Резолуцијом 994 од 17. маја 1995. године, Савјет безбједности УН затражио је од Хрватске да повуче своје снаге из зоне под заштитом УН, а од сукобљених страна да се повуку из зоне раздвајања успостављене Загребачким споразумом о примирју из 1994. године, али је Хрватска то игнорисала.
Све наведене чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву, које никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што ни Савјет безбједности УН никада Хрватској није увео казнене санкције зато што је, као чланица УН, извршила агресију на заштићену зону организације којој је и сама припадала.
– Уз дужно жаљење свих ратних жртава, већ 26 година постављамо иста питања: ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процјењују ко и када крши законе и обичаје који регулишу вођење рата – наводи Веритас.
