О везама паравојних формација и државе нема много трагова у документима ДБ-а, али је зато Војска Југославије доста биљежила и пратила нарочито дјеловање Жељка Ражнатовића Аркана кога у својим извјештајима апострофира у контексту сарадње са Државном безбједности.
У архивама Хашког трибунала има више докумената о Аркану још са почетка деведесетих.
Тако се у једном документу КОС-а који носи назив “Нека разматрања у вези дјеловања Аркана” наводи да његово дјеловање “нема значајније војничке домете” и да је “постао медијска звијезда напросто зато што је народу био потребан народни мелем на љуту рану”.
- Он је то искористио тако што је властите циљеве вјешто уклопио у циљеве народног српског устанка - наводи КОС.
Даље кажу да је “вишеслојна појава то што се његова јединица појављује само у одабраним мјестима”.
- Прво, такво понашање може бити плод рата као економског интереса и друго, Аркан је присутан тек онолико колико је потребно за јачање његове медијске позиције у друштву. Из ове тезе је могуће извући логичан закључак – да је Арканова војна јединица темељ ширег пројекта насилне борбе за власт - процјењује КОС.
Документ датира из 1992. године и примјећује се да је “очито да је Аркан из садашњег грађанског рата изашао врло богат”, да су његови “јатаци” постали бизнисмени који су нашли пут да “откупе алиби за своје дезертерство”, као и да приватни бизнисмени иду на “ходочашће у Ердут гдје је доња граница 50.000 ДМ”.
- Рачуна се да је Аркан само на основу продаје повеља и чинова прикупио 28 милиона марака - наводи се у документу.
Даље се каже да је “поуздан податак” да Аркан контролише 92 одсто илегално увезених нафтних деривата у Србији. Описује се и да је 1995. године, у војни камп у Ердуту, Аркан стигао блиндираним "нисан пајсером", са регистрационим ознакама МУП-а Србије.
(Курир)
