Премиjерка Србиjе Ана Брнабић обратила се у Њуjорку на генералноj дебати свјетских лидера, у оквиру 76. засједања Генералне скупштине УН. Брнабић jе говорила о кризи на Косову и Метохиjи, пандемиjи корона вируса и климатским променама.
- И док се трудимо да изменимо будућност заjедничким радом и стварањем савезништава кроз инициjативе као што су Берлиниски процес или Отворени Балкан, чему jе Србиjа нарочито посвећена, други покушаваjу да поремете те процесе, и умјесто да се усредсриједе на будућност, желе да поново створе прошлост, колика год да jе могућа цијена тога - рекла jе Брнабић, преносе Новости.рс.
Каже да смо ове године заjеднички дошли до одлучуjућег тренутка у нашоj историjи и да jе цовид-19 наше темеље уздрмао у потпуности, као и да смо све више свједоци климатских промена, али и да се виде значаjне промјене у глобалним партнерствима и савезништвима, трговински ратови између традиционалних партнера и савезника, протекционизам умјесто отворености и слободног тржишта, и свеукупна неизвесност, чиjе су размјере, како jе навела, без преседана.
Говорећи о ковиду 19, указала jе да jе пандемиjа на видело изнијела критичне слабости у архитектури глобалног управљања, запријетила да избрише напредак коjе су многе нациjе постигле, као и да jе довела нациjе на раскрсницу између изолациjе и сарадње, панике и наде, између хаоса и реда.
Предочила jе да jе пандемиjа, што се тиче Србиjе, претила да подриjе све што jе постигнуто у протеклих седам година, да смрви све резултате и достигнућа тешких реформи, али да се Србиjа чврсто држала.
- Реформе коjе смо предузели у временима пре ковида учиниле су нас отпорниjим него икада пре. Фискална консолидациjа и буџетски суфицит коjе смо имали, ефикасно и предвидљиво инвестиционо окружење донијели су нам спас од рецесиjе током пандемиjе и омогућиле нам да будемо у стању да пружимо помоћ своjим грађанима и своjоj привреди током тих, наjтежих времена - истакла jе премиjерка Србиjе.
Брнабић jе нагласила да jе Србиjа упркос свим ефектима кризе успјела да очува финансиjску и економску стабилност и да jе 2020. забиљежила пад БДП-а од само 0,9 одсто, што jе био jедан од наjбољих резултата у Европи, као и да jе jавни дуг остао испод 60 одсто БДП-а, а просечна плата наставила раст од готово 10 одсто, као и броj запослених за више од три одсто.
- Ове године, опоравак jе био снажниjи него што се очекивало, наш БДП порашће за приближно седам одсто или чак више - навела jе она.
Нагласила jе да нам jе иновативни напредак коjи смо постигли омогућио да диверзификуjемо своjе капацитете када се поjавио вирус - кроз еУправу, онлаjн наставу и дигиталне уджбенике или кроз централни софтверски систем за успјешно увођење вакцинациjе.
- Наша одлука да геополитику оставимо по страни, а људе поставимо у средиште наших политика jе разлог из коjег смо могли брже да дођемо до вакцина од многих других нациjа. Нисмо вршили дискриминациjу произвођача и ниjе нас занимало да ли су вакцине са Истока или Запада. Наш избор jе био да преговарамо са свим произвођачима чиjе су вакцине регулаторна тијела сматрала безбедним. Таква отвореност дала нам jе могућност да вакцине купуjемо из читавог свијета, даjући своjим грађанима jединствену слободу да бираjу коjу вакцину би наjрадиjе примили - казала jе председница српске Владе.
Премиjерка Брнабић jе поручила да Србиjа вјеруjе у солидарност између нациjа, мултилатерализам и пружање помоћи другима у невољи и да jе од почетка ове године помагала у вакцинациjи своjе суседе и све друге у невољи.
Укупно, Србиjа jе донирала или распоредила више од милион доза вакцина, од коjих 230.000 за регион, 300.000 за стране држављане коjи дођу у Србиjу ради вакцинациjе, као и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азиjе, навела jе Брнабићева и поручила да ће Србиjа то и даље чинити.
- Из тог разлога смо, такође, предузели кораке ка набављању технологиjе за производњу наjмање двије врсте вакцина против ковида 19 како бисмо допринијели побољшању глобалне доступности вакцина да бисмо сви били безбједни и побједници. Међутим, као што су током овог засједања Генералне скупштине рекли високи званичници неких од наjвећих нациjа, постоjе друга хитна питања коjима сви ми и даље треба да се бавимо без икаквог одлагања и одважно, а то су климатске промјене. Србиjа jе удвостручила напоре да постане безбедниjа и чистиjа земља за своjе грађане - навела jе она.
Србиjа jе снажно посвећена спровођењу циљева одрживог развоjа и Париског споразума о климатским промјенама, поручила jе Брнабић и истакла да ће Србиjа наставити да активно ради на испуњењу своjих обавеза према Оквирноj конвенциjи УН о климатским промјенама.
- Већ смо обjавили своjу намјеру да емисиjу гасова са ефектом зелене баште смањимо за наjмање 33,3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13,2 одсто у поређењу са 2010. годином, што тренутно увршавамо у своjе стратешке документе о енергетици и клими - указала jе Брнабић.
На свом путу ка ЕУ, коjа jе њен стратешки спољнополитички циљ, Србиjа ће, како jе нагласила, наставити да спроводи реформе у области владавине права.
Подсетила jе да ће Србиjа бити домаћин обележавања 60. годишњице прве конференциjе Покрета несврстаних, одржане у Београду 1961. године.
У закључку jе истакла да се Србиjа током протеклих седам година преобразила.
- Покренули смо економску обнову, створили прилике за младе и технолошки бум и побољшали позициjу Србиjе у свету. Напредак коjи смо остварили омогућио jе Србиjи да се на бољи начин суочи са пандемиjом и преживи jе. Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од ковида и одржива обнова неће бити настављени уколико се питањима, била она стара или нова, не позабавимо заjедничким снагама и поступањем у духу сарадње на међународном нивоу - навела jе премиjерка.
- Од свих изазова са коjима се суочавамо наjвећи jе одржавање мира и стабилности на КиМ. Више од двије децениjе привлачимо пажњу светске jавности са проблемима сакоjима се суочава неалбалнско становништво на Косову. Сада смо свједоци константног раста напада коjе погађаjу српско становништво - рекла jе премиjерка.
- Догодило се тачно 100 напада од почетка ове године. Даћу вам неколико примјера живота Срба на КиМ.
Нападнута jе кућа повратника Радоjа Пумпаловића, старог 81 годину.
Од jуна 2021. Драгица Гашић jе изложена нападима. Она jе први српски повратник у Ђаковицу, а каменован jоj jе стан.
2. jула група Албанаца напала jе дјечака, Николу Перића (13).
Затим, напади на манастире и цркве чине да су они наjугрожениjи од наслеђа. Манастир Дечани jе jедан од седам наjугрожениjих културних наслеђа ове године.Ово jе jедини културни обjекат под сталном воjном заштитом.
- Ова спирала насиља на Косову и Метохиjи кулминирала jе почетком ове недјеље. Под изговором примјене нових правила за регистарске таблице, Приштина jе послала тешко наоружане специjалне jединице на север покраjине. Ово jе jош jедно брутално кршење Бриселског споразума. Ова ирационална демонстрациjа силе jе распламсала велику кризу - напоменула jе премиjерка.
То jе пореметило снабдевање храном и лијековима српске заjеднице на сјеверу покраjине, рекла jе Брнабићева и додала да су локални Срби, коjи су се мирно окупили у знак протеста против те мјере, наишли на сузавац и полициjску бруталност, чиме jе озбиљно угрожена локална и регионална стабилност.
Упркос свим изазовима и свакодневним провокациjама, како jе истакла, Србиjа остаjе снажно посвећена проналажењу решења заснованог на компромису, коjе ће обезбедити траjни мир и стабилност.
- Позивам jош jедном међународну заjедницу и ЕУ да инсистира на то да привремене институциjе у Приштини почну да примењуjу споразуме - рекла jе премиjерка.
- Важна нам jе активност УН на Косову и надамо се да ће наставити да се спроводи у складу са Резолуциjом - поручила jе Брнабић.
Подсјетимо, раниjе данас, Брнабић се у њуjорку састала са подсекретарком за политичка питања у Стеjт департменту Викториjом Нуланд, рекла jе да jе разговору била потпуно jасна, поручивши да нема више смисла говорити ни о чему другом осим о пуноj имплементациjи Бриселског споразума.
