Српска православне црква (СПЦ) саопштила је данас да успоставља пуно литургијско и канонско општење са Македонском православном црквом - Охридска Ахиепископија јер је прихватила статус најшире могуће аутономије додијељен 1959. године, наводећи и да је дијалог о "евентуално коначном статусу епархија у Сјеверној Македонији легитиман и реалан", јављају агенције преноси RSE.

У саопшењу Сабора наведено је да је то одлучио након што је примио "акт Светог Архијерејског Синода 'Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије' којим иста прихвата општепризнати канонски статус, додијељен јој 1959. године од стране Светог архијерејског сабора СПЦ и изражава наду да ће СПЦ братољубиво рјешавати и ријешити и питање њеног коначног канонског статуса, чему треба да услиједи свеправославно сагласје и прихватање тога статуса".

-Са благодарношћу Господу и са радошћу Сабор поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса, а то је статус најшире могуће аутономије, односно пуне унутрашње самосталности, додијељен још 1959. године- наведено је у саопштењу.

Како је саопшено, "пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење".

-Васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју СПЦ дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархија у Сјеверној Македонији није само могућ него је и цјелисходан, легитиман и реалан- истакла је СПЦ.

Наведно је и да "у дијалогу о њиховом будућем и евентуално коначном канонском статусу СПЦ ће се руководити само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мјерилима и нормама, не марећи за 'реалполитичке', 'геополитичке', 'црквенополитичке' и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлијежући ничијим утицајима или притисцима".

-И, напослетку, Сабор нема намјеру да послије рјешавања статуса условљава нову сестринску Цркву ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и у дијаспори, уз препоруку истој да питање свог званичног назива ријеши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним и осталим помјесним Православним Црквама- поручио је Сабор СПЦ.