Словенија, актуелна предсједавајућа ЕУ, предложила је да се Унија прошири на цијели Западни Балкан до краја деценије, а то је изнијела уочи самита ЕУ-Западни Балкан идуће недјеље, пише лист Фајненшал тајмс.
Предлог о брзом пријему земаља укључујући Србију и БиХ дат је прије два дана на састанку амбасадора у Бриселу и наишао је на запрепашћење других земаља чланица Уније.
Неки су описали предлог као потпуно нереалистичан с обзиром на економске и политичке изазове у региону.
- Проширење је врло осјетљиво питање за ЕУ која је подијељена око потребе за проширењем и брзином којом земљама треба дозволити улазак у блок - наводи лист и додаје да је Унија под притиском да настави с преговорима о проширењу са балканским земљама које се такодје окрећу ка блискијим везама с Кином и Русијом.
После брзог проширења када је ЕУ примила 13 земаља између 2004. и 2013, бивши предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер рекао је да неће бити пријема прије 2019, а земље које траже пријем постале су све нестрпљивије како Брисел наставља да одлаже.
Самит ЕУ-Западни Балкан одржава се 6.октобра у Словенији, а на њему ће учествовати вође земаља чланица Уније и западнобалканске шесторка укључујући Албанију, БиХ, Косово, Црну Гору, Сјеверну Македонију и Србију.
Како наводи лист, дипломате земаља чланица које хоће да Брисел убрза преговоре са Западним Балканом, углавном са истока и југа болка ЕУ, залажу се за „амбициозни“ језик о приступању на самиту, али су признале да је одређивање чврстог рока за приступ политички експлозивно питање.
- Потребна нам је декларација, то је јако важно - рекао је један дипломата ЕУ и додао да декларација са одређеним датумом приступа неће бити прихваћена.
Лист указује да се став ЕУ према региону додатно компликује тиме што пет земаља чланица, Кипар, Грчка, Румунија, Словачка и Шпанија не признају Косово које је прогласило независност од Србије 2008. године.
Актуелна предсједница ЕК Урсула фон дер Лајен уочи самита обишла је регион и поновила подршку за улазак земаља у Унију.
Политичари у региону гледају на ту тему са великом фрустрацијом док је апетит за даље проширење јако мали у низу већих земаља чланица Уније, наводи лист.
Европска комисија указала је националним владама да треба да се оствари напредак са Албанијом и Сјеверном Македонијом што је прије могуће. Те двије земље требало је да почну преговоре о чланству прошле године али напредак је и даље блокиран због недостатка једногласне подршке земаља чланица.