У покушају да одобровољи политичаре из Бањалуке да се врате у заједничке институције Босне и Херцеговине и пониште одлуку о враћању надлежности Републици Српској, нелегални високи представник Кристијан Шмит заиграо је и на карту њемачког покајања за геноцид који су починили током Другог свјетског рата.

Тако је Шмит у писму које је 9. децембра послао посланицима Парламента БиХ, као аргумент зашто треба да донесу закон о забрани говора мржње, негирање сваког геноцида и величање осуђених ратних злочинаца, између осталог, навео и следеће:

- Дозволите ми да кажем нешто о свом личном искуству: као Њемац из генерације која је одрасла послије Другог свјетског рата и као неко ко је имао могућност - и још осјећа одговорност - да ради на помирењу на различитим мјестима, знам колико је тешко постићи овај циљ. Моји сународници су имали битну помоћ међународне заједнице приликом суочавања са прошлошћу - написао је Шмит.

Овако формулисане Шмитове поруке, према неким тумачењима, двоструко су навлачење на "танак лед". Прво, у њима се крије покушај поређења злочина у БиХ и наводног геноцида у Сребреници, са монструозним нацистичким инжењерингом истребљења Јевреја, Срба и осталих Словена, Рома... Друго, Шмит прије свега непослушним лидерима у РС намеће међународну заједницу као ментора, и то увијену у обланду пароле - "кад смо то могли да прихватимо ми Њемци, што не бисте и ви".

У писму Шмит поручује да је спреман да повуче спорни Инцков закон о забрани негирања геноцида, а који је и довео до актуелне кризе у БиХ, уколико га парламентарци БиХ послушају и донесу свој пропис који би третирао ово питање.

Покушао је и да оправда скандалозни наметнути закон бившег високог представника, па је тако навео да се он искључиво односи на појединце који су чинили ратне злочине, а не на народне или етничке групе у цјелини. Такође, Шмит је поручио да закон не прави разлику на основу етничке припадности жртава, нити прави разлике између етничке припадности починилаца.

- Сваки нови закон који ће регулисати ово питање, треба да садржи ове концепте - сматра Шмит.

Рекао је и да негирање добро документованих и утврђених чињеница о ратним догађајима, укључујући геноциде, "спречава друштва да се носе са колективном прошлошћу, представља наставак злостављања жртава и угрожава напоре који се предузимају у циљу постизања помирења и трајног мира", као и да ова питања не би требало да буду политизована.

Он је позвао парламентарну скупштину БиХ да се бави рјешавањем ширег питања помирења и успостави институционализовани процес помирења, и најавио да ће посланицима ускоро послати посебно писмо на ову тему.