У Крагујевцу / - фото: НОВОСТИ.РС/М.ЛУКОВИЋ
21/10/2021 u 08:46 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
StoryEditor

У Крагуjевцу се данас обиљежава 80 година од стравичног нацистичког злочина из Другог свјетског рата

Судбина житеља Крагуjевца и околних села jе, испоставило се, запечаћена када jе 16. октобра 1941, на путу између Крагуjевца и Горњег Милановца, код села Љуљаци, нападнут 3. батаљон љемачког 749. пјешадиjског пука

А, навршило се тачно 80 година од стравичног 21. октобра 1941, када jе на овом мјесту - током Другог свјетског рата - извршен наjмасовниjи злочин над цивилима у jедном дану, jер су фашистички окупатори за само седам сати побили око 7.000 недужних људи, жена, дјеце... међу њима и ђаке, односно професоре Крагуjевачке гимназиjе.

Шумарице су од тада постале и остале симбол страдања коjе jе, вјероватно наjпотресниjе, опевала ненадмашна српска поетеса Десанка Максимовић - у чувеноj поеми "Крвава баjка"..., пишу Новости.рс.

Оваj догађаj, коjи jе у читавом цивилизованом свијету изазвао згражавање, нашао jе своjе заслужено мјесто и у другим књижевним дјелима, па и филмовима, а у граду на Лепеници се сваке године, па и ове, краj споменика стрељаним ђацима и професорима одржава манифестациjа "Велики школски час". Данас ће на стратишту, краj белега названог "В 3" бјеседити епископ Jован, док ће свештенство Епархиjе шумадиjске служити молебан крагуjевачким новомученицима. Потом ће бити изведена поема "Црни дан" Душка Радовића, а наjављено jе и традиционално бдење у музеjу "21. октобар" - jош jедно подсјећање на страдање Срба током Другог светског рата, у режиjи фашиста и са њима у главноj улози.

Судбина житеља Крагуjевца и околних села jе, испоставило се, запечаћена када jе 16. октобра 1941, на путу између Крагуjевца и Горњег Милановца, код села Љуљаци, нападнут 3. батаљон њемачког 749. пјешадиjског пука. По jедноj верзиjи, то jе било дело пролетера, по другоj су неприjатеља разгневили равногорци, а има и тврдњи да су то - удруженим снагама - учинили Крагуjевачки партизански и Гружански четнички одред. Како год било, Њемци су после тога опколили град "да из њега птица не промакне" и кренули од куће до куће, са перифериjе ка центру, да би покупили све мушкарце у Крагуjевцу. Извели су сурову рачуницу, да за сваког убиjеног воjника стријељаjу по стотину Срба, а за рањеног - 50.

Од Боjаџића млина, са Пиваре, из Палилуле... са свих страна су хватали људе и одводили их у бараке такозваних Топовских шупа. Уз пут, без повода и разлога, у понеког грађанина jе сасут рафал. Тако jе страдао и моj муж, а ове тренутне смртне пресуде су смишљене да заплаше људе. Сјутрадан, 21. октобра, док jе масовно стрељање било у току, на Пивару jе дошао камион, покупио све поубиjане и не зна се гдје су сахрањени. Jа сам током ноћи таjно направила сандук и сахранила супруга - свједочила jе после рата Милоjка Белошевић, домаћица из Пиваре.

Многи заробљеници су, схвативши шта их чека, успели да напишу опроштаjна писма наjмилиjима. Иако су Немци свима коjе су одводили на стратиште одузимали лична документа и све предмете, било jе и стрељаних код коjих су касниjе пронађени лист папира или фотографиjа на коjима су исписане последње речи. У документациjи музеjа "21. октобар", у Шумарицама, налази се 41 такво сведочанство...

"Лебац сутра немоjте послати", написао jе своjима Jаков Медина.

"Сећаjте се моjи мене, jер ме више нема. Ваш несретни Лазар"...

Било jе и оних коjи нису ни слутили шта ће се догодити, па jе тако ученик шестог разреда Павле Илић написао оцу: "Тата, jа и Маша смо у Топовским шупама. Донеси нам ручак, мени джемпер и неки ћилим. Донеси нам и теглицу пекмеза"...

Броj стрељаних у Крагуjевцу jе децениjама био предмет спорења, па и сукоба. У извештаjима немачког маjора Кенига се помиње броj 2.300, док парох Старе цркве у срцу Шумадиjе Драгослав Величковић пише: "На данашњи дан, Немци су стрељали око 7.000 грађана Крагуjевца". У листу "Борба", 15. новембра 1941, изашао jе текст под насловом "Хитлеровци и недићевци поубиjали 5.000 људи и жена у Крагуjевцу", док четнички извори из тог доба наjчешће помињу броj 6.000...

Ипак, можда jе наjупечатљивиjе сведочење Живоjина Jовановића, коjи jе у jулу 1947, пред Савезничким воjним судом у Нирнбергу, изjавио да jе стрељано 7.000 људи, што jе закључио на основу броjа црних барjака на кућама и броjа панаиjа донетих у цркву...

Председник Србиjе Александар Вучић ће данас, код споменика у Шумарицама, у 10.30 присуствовати молебну, а пола сата касниjе почиње традиционални музичко-сценски програм "Велики школски час".

Сахрањивање стријељаних jе траjало данима, али су члановима њихових породица били забрањени приступ и обележавање гробова.

Међутим, током ноћи, неке Крагуjевчанке - углавном супруге и маjке недужних жртава - некако су успјевале да се провуку до Шумарица, у нади да ће пронаћи  своjе наjмилиjе, макар и мртве. Захваљуjући управо њима, откривена су четворица мушкараца коjа су само чудом преживјела немачку рафалну паљбу.

Међу броjним историjским контроверзама у вези са стрељањем у Шумарицама, jедна од мање познатих jе она о томе какво jе вријеме било. Jедни тврде да jе дан био сунчан и топао, други да jе падала киша, а трећи да jе освануло ведро jутро, али се по подне - када jе стрељање окончано - смрачило и да jе "пала тешка киша". Ако jе трећа верзиjа тачна, потврђуjе се вјеровање Шумадинаца да киша пада на сахранама оних коjима jе било жао што умиру...

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
25. april 2024 20:22